Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Vuković, predsednika veća, Slobodana Velisavljevića, Jasmine Vasović, Milene Rašić i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Ermedina Ćućevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Sjenici K.br. 200/24 od 22.04.2025. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-509/25 od 22.10.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 20.01.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Ermedina Ćućevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Sjenici K.br. 200/24 od 22.04.2025. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-509/25 od 22.10.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sjenici K.br. 200/24 od 22.04.2025. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci koja će se izvršiti u prostorijama u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora, na taj način što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje u Sjenici, ulica ... osim u slučajevima propisanim zakonom, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje sud će odrediti da ostatak kazne izvrši u Zavodu za izvršenje kazne zatvora. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenog, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude. Istom presudom okrivljeni BB oslobođen je od optužbe da je izvršio dva krivična dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-509/25 od 22.10.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Pazaru, Odeljenje u Sjenici i branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Sjenici K.br. 200/24 od 22.04.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, u osuđujućem delu, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Ermedin Ćućević, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog AA oslobodi od optužbe za delo koje se tereti iz člana 121. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu i na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da nije dokazano da je okrivljeni izvršilac krivičnog dela, jer se isto ne dokazuje nijednim od mnogobrojnih saslušanih svedoka koji su bili prisutni. Takođe, nije dokazano ni vreme izvršenja krivičnog dela, obzirom da su u toku postupka utvrđene činjenice sporne, imajući u vidu da se oštećeni nakon tri dana od nanete povrede javio lekaru, a ne u trenutku kada mu je nastala šteta, a pri tome ni predmet izvršenja nije identifikovan, niti se zna o kom predmetu je reč. Nije dokazano u postupku da je okrivljeni u svojoj ruci imao bilo kakav predmet, bilo u vidu pištolja ili nekog sličnog čvrstog predmeta kao sredstva izvršenja krivičnog dela. Branilac okrivljenog u zahtevu navodi i da je povreda na glavi oštećenog mogla nastati udarcem pištolja kako to veštak tvrdi ili nekim drugim čvrstim predmetom i da je ovakva verovatnoća proizvoljna jer nema jasno definisano, određeno ili odredivo sredstvo izvršenja koje je imao okrivljeni kako bi naneo telesne povrede. Po stavu odbrane, povreda u predelu leve temene kosti mogla je nastati prilikom pada oštećenog udarcem glavom u kamen na ulici na kome je evidentirana krv, a kako su to u svojim iskazima naveli svedoci VV, GG i DD, kao i okrivljeni u svojoj odbrani, a kako je to potvrdio veštak medicinske struke, koji nije isključio mogućnost nastanka povrede, posledičnim padom, jer se, ako se imaju u vidu i ostale povrede takva povreda i mehanizam nastanka ne može isključiti. Kako se, po stavu odbrane, posledica krivičnog dela ne može povezati sa radnjom izvršenja krivičnog dela, to u tom smislu nema ni ostvarenih elemenata bića krivičnog dela teška telesna povreda.

Na opisani način, po stavu Vrhovnog suda, branilac okrivljenog polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda vezanim za mehanizam nastakna povrede oštećenog, vreme izvršenja krivičnog dela, kao i sredstvo izvršenja, ali i uzročnoposledičnu vezu između radnje izvršenja i nastupele posledice, iznoseći istovremeno sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, sopstveno viđenje odlučnih činjenica koje ih tih dokaza proizlaze, suprotno oceni, činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda iznetim u pobijanim presudama, na koji način ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Međutim, povreda zakona iz člana 440. ZKP nije predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nije dozvoljen razlog, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Ermedina Ćućevića, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Irena Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković