.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2668/2025
04.02.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dragane Mirosavljević i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Milošević, advokat iz ..., protiv tuženog Privrednog društva za projektovanje, proizvodnju i opremanje „Belim industries“ d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Slobodan Momčilović, advokat iz ..., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4629/24 od 05.03.2025. godine, u sednici održanoj 04.02.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4629/24 od 05.03.2025. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4629/24 od 05.03.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Delimičnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2680/18 od 12.07.2024. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je tačka 15. člana 1. ugovora broj .. o upućivanju radnika u Kuvajt, zaključenog 14.10.2015. godine između tužene i tužioca ništav u delu koji glasi: „a najdalje do 30 dana od prenosa sredstava od naručioca posla“. Stavom drugim izreke, odbačena je tužba u delu u kojem je traženo da se utvrdi da je tačka 15. člana 1. ugovora broj .. o upućivanju radnika u Kuvajt, zaključenog 14.10.2015. godine između tuženog i tužioca ništava i u delu koji glasi: „isplata obračunate zarade vršiće se do 15-og u mesecu za prethodni mesec na osnovu evidencije radnih časova sa gradilišta“. Stavom trećim izreke, rešeno je da će odluka o troškovima biti doneta uz konačnu odluku.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4629/24 od 05.03.2025. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena delimična presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2680/18 od 12.07.2024. godine u stavu prvom izreke.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predmet pravne zaštite je utvrđivanje ništavosti odredbe ugovora zaključenog između tužioca i tuženog i to u delu koji reguliše pitanje isplate zarade koja odredba ugovora je isplatu vezala za rok od 30 dana od dana prenosa sredstava od naručioca posla.
Odluka nižestepenih sudova zasnovana je na primeni relevantnih odredaba materijalnog prava Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 75/2014). Primena naznačene odredbe i razlozi koje su dali nižestepeni sudovi su zasnovani i na odredbi člana 17. Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihove zaštite („Službeni glasnik RS“, br. 91/15... 50/18). Kako nema spornih pitanja o primeni materijalnog prava u rešavanju konkretnog slučaja, to se nisu stekli uslovi da se o reviziji odlučuje u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, pa je Vrhovni sud odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. istog Zakona.
Ispitujući dozvoljenost revizije tužioca, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima, u parnicama iz radnog odnosa, o dozvoljenosti revizije odlučuje se na osnovu odredbe člana 403. stav 3. istog zakona, u zavisnosti od vrednosti predmeta spora pobijanog dela.
Tužbu u ovoj pravnoj stvari tužilac je podneo dana 30.08.2018. godine, a vrednost predmeta spora u tužbi je označena na iznos od 3.109,00 USD u dinarskoj protivvrednosti.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
