.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 5886/2024
24.04.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Vesne Subić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Miloš Čekić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Jukić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 623/23 od 11.04.2023. godine, u sednici održanoj 24.04.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 623/23 od 11.04.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 623/23 od 11.04.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Trsteniku P 135/22 (12) od 21.10.2022. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu, po osnovu duga, isplati 10.500 evra sa kamatom koja se ima računati na iznos na 11.400 evra od 01.11.2011. godine, kao dana padanja u docnju, po kamatnoj stopi u visini eskontne stope koju na ta sredstva plaća Evropska centralna banka do 24.12.2012. godine, a od 25.12.2020. godine zakonsku zateznu kamatu koja se plaća na dug na valutu evro, a u skladu sa Zakonom o zateznoj kamati („Službeni glasnik RS“ br. 119/2012 od 17.12.2012. godine), pa do 16.03.2015. godine, na iznos od 10.850 evra od 17.03.2015. godine zakonsku zateznu kamatu koja se plaća na dug koji glasi na valutu evro a u skladu sa Zakonom o zateznoj kamati od 09.03.2018. godine, na iznos od 10.500 evra do 10.03.2018. godine zakonsku zateznu kamatu koja se plaća na dug koji glasi na valutu evro u skladu sa Zakonom o zateznoj kamati do konačne isplate sve u dinarskoj protivvrednosti po najvišem kursu NBS na dan isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati na ime troškova parničnog postupka 323.820,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 623/23 od 11.04.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijana je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je zahtev tužioca, kao zajmodavca prema tuženom kao zajmoprimcu za vraćanje pozajmljenog novčanog iznosa na osnovu zaključenog ugovora o zajmu, a nižestepenim odlukama odlučeno je usvajanjem tužbenog zahteva. Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke. Obrazloženja nižestepenih presuda o osnovanosti tužbenog zahteva u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni relevantnog materijalnog prava za presuđenje ove pravne stvari. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, jer se ukazivanjem u reviziji na dokaznu snage priznanice kao privatne isprave kojim se dokazuje postojanje duga u konkretnom slučaju, zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.
Imajući u vidu izneto, kao i da se revizijom ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, već da se osporava utvrđeno činjenično stanje i ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 27.03.2012. godine. Vrednost predmeta spora je 1.288.500,00 dinara.
S obzirom da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to primenom člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
