Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 … 18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 10/23) i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene od 2009. godine na radnom mestu policijski službenik. Radni odnos zasnovao je nakon što se javio u Policijsku upravu za Kosovo i Metohiju, koja je smeštena u zgradi „Neoplante“ u Kraljevu, gde je potpisao rešenje o zasnivanju radnog odnosa. Tom prilikom rešenje mu nije uručeno iz bezbednosnih razloga, s obzirom da je dužnost obavljao na teritoriji KiM. Prvih šest meseci platu je primao na ruke u Kraljevu, a nakon toga preko tekućeg računa u „Komercijalnoj banci“. Nakon juna 2013. godine, tužena mu je obustavila isplatu plate, kao i naknade tzv. „kosovskog dodatka“ bez ikakve odluke, a nije mu dostavljeno ni rešenje o prestanku radnog odnosa iako je bio odjavljen sa osiguranja kod Fonda PIO sa 31.05.2013. godine. Radno mesto mu je bilo u Zvečanu u severnom delu u nekadašnjoj zgradi MUP-a, a posle toga u zgradi Kosovske policijske službe. Dosuđeni iznosi predstavljaju iznose plate i naknade za „kosovski dodatak“ koje bi tužilac ostvario u periodu od juna 2013. godine zaključno sa oktobrom 2022. godine, a visina je utvrđena na osnovu rezultata veštačenja od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke, na koje tužena nije imala primedbe.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužilac u utuženom periodu i dalje bio radno angažovan kod tužene i obavljao faktički rad, da mu radni odnos kod tužene nije prestao na zakonom propisan način (jer tužena nije dokazala da je donela odluku o prestanku radnog odnosa tužioca), te da je nezakonito postupanje tužene u spornom periodu osnov odgovornosti za štetu koju tužilac trpi u visini izgubljene zarade i neisplaćene novčane naknade „kosovskog dodatka“.

Suprotno navedenim razlozima, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, smatrajući da tužiocu navedene naknade ne pripadaju jer u toku postupka nije dokazao da je nastavio rad kod tužene i nakon juna 2013. godine, odnosno da je obavljao faktički rad za tuženu u spornom periodu. Prema stavu drugostepenog suda navode o faktičkom radu tužioca u utuženom periodu (u čemu se sastojao takav rad, kome je podnosio izveštaj o radu i slično), ne sadrži ni iskaz tužioca dat prilikom saslušanja u svojstvu parnične stranke, niti je na tu okolnost on predložio saslušanje svedoka, a što tužbeni zahtev čini neosnovanim.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka koja je od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke. Naime, pred prvostepenim sudom je sproveden dokazni postupak i zaključak da je tužilac u spornom periodu nastavio da obavlja faktički rad, za potrebe tužene, prvostepeni sud je izveo ocenom izvedenih dokaza, prihvatajući iskaz tužioca saslušanog u svojstvu stranke kao saglasan sa ostalim izvedenim dokazima. Tužilac se u iskazu izjašnjavao o vrsti poslova koje je obavljao i licima (nadređenim) kojima je dostavljao izveštaje. Međutim, drugostepeni sud je svoju odluku, zasnovao na drugačijoj oceni izvedenih dokaza i primeni pravila o teretu dokazivanja, zbog čega je preinačio prvostepenu odluku i odbio tužbeni zahtev.

Na taj način, donošenjem pobijane presude, drugostepeni sud je ocenio izvedene dokaze i utvrdio drugačije činjenično stanje od onog koje je utvrdio prvostepeni sud i to bez otvaranja rasprave čime je učinio bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. u vezi članova 394. stav 4. i 383. stav 3. i 4. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženog, primenom člana 415. stav 1. ZPP, drugostepena presuda je ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi tužene. Ukinuta je i odluka o troškovima jer zavisi od konačnog ishoda spora.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će otkloniti učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka na koju je ukazano ovim rešenjem, i doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković