Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), i utvrdio da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tužene na radnom mestu nameštenik – ... . Rukovodilac Osnovnog javnog tužilaštva u kome je tužilac radio bio je javni tužilac BB. Dana 26.02.2019. godine oko 9 časova tužilac je otišao do toaleta i ušao u kabinu, a u tom momentu u drugu kabinu toaleta ušla je osoba za koju se kasnije ispostavilo da je javni tužilac kome je tužilac tada rekao „šta lupaš tim vratima“. Nakon toga tužilac je pozvan od sekretarice javnog tužioca da dođe u kabinet javnog tužioca. Tužilac je ušao u kabinet javnog tužioca, gde je odbio predlog javnog tužioca da sedne, te se u kabinetu stvorila neprijatna atmosfera. Usledio je neprijatan razgovor, tako da je u jednom momentu javni tužilac tužiocu rekao „marš napolje“, nakon čega je tužilac rekao javnom tužiocu „e sad ću stvarno da te oderem i da te tužim“. Nakon tog razgovora tužilac se vratio na svoje radno mesto, a usput je govorio „tužiću te i odraću te“, što su mogla čuti lica koja su se nalazila u blizini. Nakon dva minuta do vrata kancelarije tužioca su došli javni tužilac, administrativno-tehnički sekretar i prvi zamenik javnog tužioca. Javni tužilac je tada od tužioca zahtevao da ponovi šta je rekao u hodniku pa je tužilac rekao javnom tužiocu da će ga tužiti i da će da ga odere, te da ne zna zbog čega se boji razgovora na tu temu kao i na temu njegovog napredovanja na poslu. Nakon toga javni tužilac u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu BB je 01.03.2019. godine doneo upozorenje kojim je tužilac upozoren na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, a potom i pobijano rešenje od 20.03.2019. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze utvrđene opštim aktom, odnosno ugovorom o radu iz člana 179. stav 2. tačka 5) i člana 179. stav 3. tačka 5) Zakona o radu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, sa obrazloženjem da je tužiocu zakonito prestao radni odnos zbog učinjene povrede radne obaveze koja je bila predviđena ugovorom o radu, a koja je definisana kao nedolično, nasilničko i uvredljivo ponašanje prema strankama ili saradnicima, a koja je propisana u cilju da se od zaposlenog očekuje da postupa sa dužnom pažnjom i uvažavanjem prema strankama i saradnicima. Prvostepeni sud je zaključio da je tužilac učinio navedenu povredu radne obaveze, jer se u konkretnom slučaju ponašanje tužioca i obraćanje javnom tužiocu, kao rukovodiocu organa u kome radi sa rečima između ostalog i „odraću te“ ne može smatrati uobičajenim i očekivanim ponašanjem zaposlenog u radnom okruženju i da takvo ponašanje tužioca svakako odstupa od predviđenih standarda ponašanja u radnom okruženju, te da je tužilac na taj način učinio povredu radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 8) Zakona o radu – nepoštovanje radne discipline propisane aktom poslodavca.

Odlučujući o žalbi tužioca, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad, primenom člana 1, 3, 4, 140. i 171. Zakona o državnim službenicima. Polazeći od navedenog zakona, drugostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužioca osnovan zbog nedostataka u postupku donošenja osporenog rešenja, s obzirom da je upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 01.03.2019. godine i pobijano rešenje od 20.03.2019. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, doneo osnovni javni tužilac BB kao rukovodilac organa koji ima status oštećenog lica iz spornog događaja. Po oceni drugostepenog suda, BB, kao rukovodilac Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu je imao mogućnost da se izuzme u postupku koji je vođen protiv tužioca kao zaposlenog, s obzirom da je stekao status oštećenog iz tog spornog događaja i da ovlasti nekog od zamenika, koji imaju visoko obrazovanje da postupa u takvim okolnostima, što je propušteno da učini, a što pobijanu odluku čini nezakonitom.

Po oceni Vrhovnog suda osnovano se revizijom tužene ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Tužilac je bio nameštenik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu i tužbom traži da se poništi, kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu tužene od 20.03.2019. godine, kojim mu je otkazan ugovor o radu od 01.04.2007. godine i da se obaveže tužena da ga vrati na rad.

Zakonom o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“, br. 79/2005, 51/2005, 83/2005, 64/2007, 67/2007, 116/2008, 104/2009, 99/2014, 94/2017 i 95/2018), članom 1. propisano je da se ovim zakonom uređuju prava i dužnosti državnih službenika i pojedina prava i dužnosti nameštenika. Članom 4. stav 3. istog zakona propisano je da se na prava i dužnosti nameštenika primenjuju opšti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor, ako ovim ili posebnim zakonom nije drukčije određeno.

Zakonom o državnim službenicima uređena su samo pojedina prava i dužnosti nameštenika, a kada se ima u vidu šta se tužbom traži, to se ne može prihvatiti kao pravilan zaključak drugostepenog suda da se u ovoj pravnoj stvari primenjuje Zakon o državnim službenicima, već se na prava i dužnosti tužioca, kao nameštenika imaju primeniti opšti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor, a u vezi čega je drugostepenom sudu ukazano i prethodnom odlukom Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2720/2021 od 08.04.2022. godine.

S obzirom na to da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno i da zbog toga nema uslova za preinačenje pobijane drugostepne odluke, to je drugostepena presuda ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će primenom odredbi Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05...95/18) i Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“, br. 25/2015 i 20/2018), koji se primenjivao u vreme kada je tužiocu otkazan ugovor o radu, utvrdi da li je postojao osnov za prestanak radnog odnosa tužioca, a ukoliko jeste da li su u tom slučaju ispunjeni uslovi za vraćanje na rad ili samo za naknadu štete u smislu člana 191. st. 6. i 7. Zakona o radu.

Sa napred navedenih razloga Vrhovni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković