Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zasnovao radni odnos ugovorom o radu od 24.08.2018. godine i raspoređen je na poslove ... . Prilikom zasnivanja radnog odnosa tužilac je predao tuženom uverenje o zdravstvenom stanju od 17.09.2018. godine, po kojem je on psihofizički zdrav i sposoban za rad. Ugovor o radu otkazan je rešenjem tuženog od 08.09.2021. godine, zbog odbijanja tužioca da po usmenom nalogu nadređenog lica nastavi sa radom na poziciji ... . Pre donošenja tog rešenja tužiocu je dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu. U pisanom izjašnjenju na upozorenje tužilac je naveo da je dati nalog odbio zato što ne može da radi na toj poziciji, jer to zahteva podignute ruke usled čega mu trne kičma, ukazujući da su i drugi zaposleni odbijali rad na tim poslovima i da zato nisu trpeli nikakve štetne posledice.

Tužilac je podnetom tužbom tražio da se poništi rešenje o otkazu ugovora o radu jer je iz opravdanih - zdravstvenih razloga, zbog oboljenja kičmenog stuba, odbio nalog za rad na označenim poslovima.

Prvostepeni sud je tužbeni zahtev odbio. Po stanovištu tog suda, osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu je zakonito, zasnovano na članu 179. stav 3. tačka 1. Zakona o radu u vezi sa članom 54. stav 1. tačka 1. Pravilnika o radu tuženog i članova 7. i 9. ugovora o radu koji su stranke zaključile. Priložena medicinska dokumentacija o oboljenju kičme, koja potiče iz vremena pre zasnivanja radnog odnosa, po shvatanju prvostepenog suda nije od značaja za odluku u ovom sporu jer tuženi prilikom zasnivanja radnog odnosa nije bio upoznat sa njom (tužilac je priložio uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za rad). O tome tuženi nije bio obavešten ni naknadno, kada bi bio u obavezi da nakon sprovedenog postupka pred nadležnim zdravstvenim organom tužioca rasporedi na poslove koji odgovaraju njegovim zdravstvenim sposobnostima.

Drugostepeni sud je odbio žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu, nalazeći da je nižestepeni sud pravilno primenio materijalno pravo na činjenično stanje koje je u potpunosti i pravilno utvrđeno. Drugostepeni sud je ocenio kao neosnovane žalbene navode kojima se osporava zaključak prvostepenog suda o nedokazanoj tvrdnji da je tužilac prilikom zasnivanja radnog odnosa upoznao tuženog sa svojim zdravstvenim stanjem i da ono predstavlja izvinjavajući razlog za odbijanje da radi određene poslove, zbog čega kod njega nije mogla postojati svest o kršenju radne discipline. Takvu ocenu drugostepeni sud je zasnovao na onim razlozima koji su navedeni u obrazloženju prvostepene presude - da je tužilac prilikom zasnivanja radnog odnosa priložio uverenje o sposobnosti za rad i da o svom pogoršanom zdravstvenom stanju nije obavestio tuženog ni tokom trajanja radnog odnosa.

Po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 81. stav 2. Zakona o radu propisano je da zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. U ovom slučaju, nadležni zdravstveni organ nije u skladu sa zakonom utvrdio da kod tužioca postoje zdravstvene smetnje zbog kojih on ne može da obavlja poslove na koje je po usmenom nalogu pretpostavljenog bio raspoređen, jer bi ti poslovi pogoršali njegovo zdravstveno stanje. Samo pod tim uslovima tužilac bi imao pravo da odbije da radi, u smislu člana 33. stav 1. tačka 2. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, i tada ne bi postojao razlog za otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 3. tačka 1. Zakona o radu - neopravdano odbijanje zaposlenog da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom.

Tužilac je uz tužbu, kao dokaz za svoje navode o opravdanosti razloga za odbijanje poslova na koje je po usmenom nalogu pretpostavljenog bio raspoređen, pored medicinske dokumentacije o oboljenju kičmenog stuba dostavio i predlog ordinirajućeg lekara od 17.07.2018. godine za veštačenje sa izveštajem i mišljenjem o njegovom zdravstvenom stanju. Međutim, tužilac je od postupka pred nadležnim zdravstvenim organom (po iskazu datom u svojstvu stranke) odustao jer je zasnovao radni odnos kod tuženog, a nije dokazao da je takav postupak pokrenuo tokom trajanja radnog odnosa.

Iz tih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković