.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 1528/2025
21.01.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., protiv tužene VV iz ..., čiji je punomoćnik Saša Milosavljević, advokat iz ..., radi iseljenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4050/2024 od 05.11.2024. godine, u sednici održanoj 21.01.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4050/2024 od 05.11.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4050/2024 od 05.11.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 4050/2024 od 05.11.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 18826/2021 od 28.09.2022. godine, kojom je obavezana tužena da se sa svim licima i stvarima iseli iz stana broj .., površine 26m2, smeštenog u prizemlju stambeno- poslovne zgrade broj .., na ... trgu br. .., postojeće na kat.parc. br. .., upisane u LN br. .. KO Niš- Ćele Kula i da ga tužiocima preda u državinu, kao i da tužiocima na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 57.800,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11….10/23, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom, nakon ocene neosnovanosti prigovora nedostatka aktivne legitimacije na strani tužilaca, primenom odredbe člana 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, obavezana je tužena da se iseli iz nepokretnosti tužilaca, koju drži bez pravnog osnova, nakon što je rešenjem Agencije za restituciju, Područna jedinica Niš od 23.04.2013. godine, tužiocima vraćena imovina oduzeta njihovom pravnom prethodniku i utvrđeno pravo svojine tužilaca na predmetnom stanu, te doneto rešenje gradonačelnika grada Niša od 04.02.2014. godine kojim je raskinut ugovor o zakupu stana zaključen 22.07.1996. godine između tužene i Gradske uprave grada Niša, Sekretarijat za stambeno-komunalne delatnosti.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepene presude u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Revizijom se osporava ocena dokaza i pravilno utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Istovremeno se ukazuje na pitanja procesnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, što nisu razlozi za posebnu reviziju, čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1 ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 10.09.2021. godine. Vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan ponošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP, pa je primenom člana 413. ZPP Vrhovni sud odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branka Dražić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
