.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2259/2025
28.08.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Dobrile Strajina, Dragane Miroslavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., naselje ..., čiji je punomoćnik Predrag B. Stanojević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi činidbe, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3701/2024 od 06.02.2025. godine, u sednici održanoj 28.08.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3701/2024 od 06.02.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Surdulici P1 158/24 od 12.09.2024. godine, stavom 1. izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati potraživanje utvrđeno presudom Osnovnog suda u Vranju P 289/18 od 23.10.2018. godine na ime glavnog duga, dnevnica za službeno putovanje od 33.500,00 dinara, na ime troškova parničnog postupka od 27.480,00 dinara i na ime troškova izvršenja nastalih pred sudom 7.080,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12.09.2024. godine kao dana presuđenja do isplate. Stavom 2. izreke odbijen je zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos u stavu prvom izreke presuda od 27.480,00 dinara za period od 23.11.2018. godine do 12.09.2024. godine, kao neosnovan, a tužena obavezana da na ime troškova parničnog postupka plati tužiocu 69.994,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke o troškovima do isplate.
Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž1 3701/2024 od 06.02.2025. godine, odbio, kao neosnovanu, žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Surdulici P1 158/24 od 12.09.2024. godine, delu stava prvog izreke u pogledu potraživanja na ime glavnog duga, dnevnice za službeno putovanje u iznosu od 33.500,00 dinara, na ime troškova parničnog postupka od 27.480,00 dinara i na ime troškova izvršenja nastalih pred sudom od 7.080,00 dinara, kao i odluku o troškovima postupka sadržanu u stavu trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je ista presuda u preostalom delu stava prvog izreke u kom je odlučeno o zakonskoj zateznoj kamati na dosuđene troškove izvršenja nastalih pred sudom, tako što je odbijen zahtev tužioca kojim je tražio da sud tuženu obaveže da mu isplati zakonsku zateznu kamatu na dosuđene troškove izvršenja nastale pred sudom, kao neosnovane.
Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremenu reviziju je izjavilo Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, Kancelarija Vranje, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br 72/11...18/20) i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 85. stav 7. Zakona o parničnom postupku, propisano je da se zastupanje Republike Srbije i njenih organa, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave uređuje posebnim propisom.
Zakon o pravobranilaštvu („Službeni glasnik RS“ br 55/14) propisuje da zaštitu imovinskoh prava i interesa Republike Srbije obavlja Državno pravobranilaštvo (čl. 2. stav 3). Državno pravobranilaštvo je ovlašćeno za zastupanje pod istim uslovima kao advokat (član 11. stav 4). Državni pravobranilac i zamenik državnog pravobranioca obavljaju funkciju Državnog pravobranilaštva (član 6.).
Na osnovu odredbe člana 85. stav 6. Zakona o parničnom postupku, reviziju i druga pravna sredstva u ime stranke može da izjavi isključivo advokat.
U konkretnom slučaju reviziju je za zamenika Državnog pravobranioca, Sašu Stanojevića potpisao BB, pravobranilački pomoćnik u Državnom pravobranilaštvu – Odeljenje u Leskovcu, koga je zamenik Državnog pravobranioca, Saša Stanojević, ovlastio da ga zamenjuje u ovom predmetu.
Po oceni Vrhovnog suda, BB, koji je pravobranilački pomoćnik u Državnom pravobranilaštvu, Odeljenje u Leskovcu, nije lice ovlašćeno za izjavljivanje revizije, koju je, u ime tužene, mogao da izjavi samo državni pravobranilac ili njegov zamenik. Kako reviziju u ime stranke ne može da izjavi advokatski pripravnik ili neko drugo lice zaposleno u advokatskoj kancelariji, koje je dipl.pravnik sa položenim pravosudnim ispitom, tako ni pravobranilački pomoćnik, zaposlen u Državnom pravobranilaštvu, nije lice ovlašćeno za izjavljivanje revizije, pa je zbog toga bez uticaja na dozvoljenost revizije činjenica da je zamenik Državnog pravobranioca ovlastio BB da ga zamenjuje u ovom predmetu.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao izreci.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
