Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je, zbog pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavio reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava. Prema stavu 2. navedene odredbe, ocenu dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana daje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Predmet spora je zahtev tužioca – ... zaposlenog u službi hitne pomoći tuženog, za isplatu novčanog potraživanja nastalog u periodu od 01.10.2017. godine do 01.11.2020. godine, uvećane zarade po osnovu pripravnosti

U tom sporu nema pravnih pitanja koja bi u revizijskom postupku trebalo razmotriti, jer su od opšteg interesa ili su od interesa za ostvarenje ravnopravnosti građana. Uz reviziju nisu priložene pravnosnažne presude donete u istim ili bitno istovetnim činjenično pravnim sporovima koje bi, zbog drugačijeg presuđenja, opravdavale potrebu da se odlučivanjem o posebnoj reviziji tuženog ujednači sudska praksa.

Po oceni Vrhovnog suda, o izjavljenoj posebnoj reviziji nije potrebno odlučivati ni radi novog tumačenja prava.

Odredbom člana 54. Zakona o radu propisano je da se dežurstvo u zdravstvenim ustanovama, kao prekovremeni rad, uređuje posebnim zakonom.

Prema odredbi člana 78. Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 107/05 ... 25/19), pod dežurstvom u smislu tog zakona smatra se i pripravnost (stav prvi), kao poseban oblik prekovremenog rada kod kojeg zdravstveni radnik ne mora biti prisutan u zdravstvenoj ustanovi, ali mora biti stalno dostupan radi pružanja hitne medicinske pomoći u zdravstvenoj ustanovi (stav 3).

Zdravstveni radnici su, u smislu člana 165. stav 1. tog zakona, lica koja imaju zavrešen medicinski, stomatološki, odnosno farmaceutski fakultet, kao i lica sa završenom drugom školom zdravstvene struke koja neposredno kao profesiju obavljaju zdravstvenu delatnost u zdravstvenim ustanovama ili privatnoj praksi, pod uslovima propisanim tim zakonom.

Pripravnost, kao poseban oblik prekovremenog rada je na isti način definisan i u članu 40. stav 1. Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave („Slubženi glasnik Republike Srbije“ broj 1/15). Odredbom člana 42. tog Posebnog kolektivnog ugovora predviđeno je da zaposleni zdravstveni radnik koji radi prekovremeno, u skladu sa članovima 39 – 41. i članom 94. tog ugovora ima pravo na dodatak na platu za prekovremeni rad u skladu sa tim ugovorom (stav prvi); da zaposleni nemedicinski radnik i zdravstveni saradnik koji radi prekovremeno ima pravo na dodatak na platu za prekovremeni rad, u skladu sa tim ugovorom (stav drugi); da na pisani zahtev zaposlenog prekovremeni rad iz stava prvog i drugog tog člana se tromesečno preračunava u slobodne sate, umesto prava na dodatak na platu (stav treći); da je poslodavac dužan da zaposlenom obezbedi korišćenje slobodnih sati iz stava trećeg, najkasnije u roku od šest meseci od proteka tromesečja u kome ih je ostvario (stav četvrti); da se o slobodnim satima vodi evidencija (stav peti) i da za svaki sat prekovremenog rada zaposleni ima pravo na sat i po slobodno (stav šesti). Prema članu 43. stav 1. označenog kolektivnog ugovora, izuzetno, ako zbog potreba procesa i organizacije rada slobodni sati ne mogu biti iskorišćeni u roku iz člana 42. stav 4. ugovora, zaposleni ostvaruje pravo na dodatak na platu za prekovremeni rad, u skladu sa zakonom i članom 94. Ugovora – 26% od osnovne plate.

Tužilac nije zdravstveni radnik u značenju iz člana 165. stav 1. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, važećeg do 11.04.2019. godine, ali je u periodu od oktobra 2017. godine do marta 2019. godine ostvario određeni broj sati pripravnosti, po osnovu rasporeda pripravnosti koji je za svaki mesec u tom periodu sačinjivao direktor tuženog. Tužiocu za sate provedene u pripravnosti nije omogućeno korišćenje slobodnih sati u skladu sa članom 42. Posebnog kolektivnog ugovora, a nije mu isplaćen ni dodatak na platu po članu 108. stav 1. tačka 3. Zakona o radu i članom 94. Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove važeće u označenom periodu.

Odredbom člana 58. stav 14. Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Slubženi glasnik Republike Srbije“ broj 125/19) propisano je da se odredbe tog člana o dežurstvu, radu po pozivu i pripravnosti izuzetno odnose i na druge zaposlene u zdravstvenoj ustanovi, ukoliko za tim postoji neodložna potreba. Poseban kolektivni ugovor za zdravstvene ustanove čiji je osnivan Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 88/19) sadrži odredbe o pripravnosti (član 41) i pravima zaposlenih po osnovu prekovremenog rada (članovi 42, 43. i 95).

Ocenom izvedenih dokaza utvrđeno je da je tužilac u periodu kada nije radio 72 sata po usmenom nalogu bio u pripravnosti 24 sata i da mu za to vreme nije isplaćen dodatak na platu, niti mu je omogućeno korišćenje slobodnih sati.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

O dozvoljenosti revizije u sporovima o novčanim potraživanjima iz radnog odnosa odlučuje se shodnom primenom člana 403. stav 3. ZPP – prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela, kao u drugim imovinskopravnim sporovima. Vrednost predmeta ovog spora u pobijanom delu (član 28. ZPP) iznosi 50.343,36 dinara i ne prelazi vrednost koja je po navedenoj zakonskoj odredbi merodavna za dozvoljenost revizije.

Zbog toga je, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković