Vrhovni sud je ustanovio da su se stekli uslovi za odlučivanje o reviziji tužilaca kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP, jer se radi o pravnim pitanjima u interesu ravnopravnosti građana, te da je potrebno i ujednačavanje sudske prakse. Zato je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno kao u stavu 1. izreke.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ustanovio da je revizija tužilaca osnovana.

Prema stanju u spisima tužioci su postavili primarni i eventualni tužbeni zahtev. Primarnim tužbenim zahtevom tražili su da se utvrdi da imaju pravo stvarne službenosti kolskog i pešačkog prolaza preko kp br. .../... KO ..., koja je upisana kao državna svojina na RS, a u korišćenju Opštine Sokobanja kao poslužnog dobra u označenim merama i granicama. Eventualnim tužbenim zahtevom tražili su utvrđenje istog prava samo u drugačijim merama i granicama.

Prvostepeni sud utvrđuje da ne postoje uslovi za konstituisanje prava službenosti u korist tužilaca jer se nijednom od traženih trasa službenosti ne bi ostvario smisao konstituisanja prava službenosti s obzirom da tužioci ne bi imali pristup na javne saobraćajnice za potrebe koje su naveli kao razlog za konstituisanje službenosti. Prema stanovištu prvostepenog suda tužioci imaju izlaz na javnu površinu, udaljen svega 50-ak metara od javne saobraćajnice, ulice ... i za svoje potrebe, uz odobrenje nadležnog organa, preko javne površine mogu koristiti kolski prolaz za potrebe snabdevanja. Prvom trasom koju su tužioci opredelili kao primarni zahtev tužoci ne bi imali pristup do javne površine već do parcela trećih lica, a drugom trasom do javne površine koja je livada odnosno deo gradskog parka.

Osim toga, prvostepeni sud nalazi da su predložene trase zahvatile površinu u obimu koji predstavlja znatno opterećenje, i to prva trasa od 231 m2, a druga 226 m2, a osim toga parcela kp .../... kao poslužno dobro je obuhvaćena i postupkom restitucije koji nije pravnosnažno okončan. Iz svih tih razloga, prvostepeni sud nalazi da nema uslova za konstituisanje stvarne službenosti u korist tužilaca, pa odbija i primarni i eventualni tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud obrazlaže da se u parničnom postupku može odlučivati samo u granicama tužbenog zahteva, da s obzirom da tužioci nisu tražili konstituisanje prava službenosti već su tražili utvrđenje već postojeće službenosti, o čemu nema dokaza, smatra da je odluka prvostepenog suda zbog toga pravilna, pa odbija žalbu tužilaca kao neosnovanu i potvrđuje prvostepenu presudu.

Vrhovni sud ne prihvata stanovište nižestepenih sudova.

Članom 3. ZPP, propisano je da u parničnom postupku sud odlučuje u granicama zahteva koji su postavljeni u postupku. Članom 192. istog zakona, je propisano da tužba mora da sadrži određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja, činjenica na kojima tužilac zasniva zahtev, dokaze kojima se utvrđuju činjenice, vrednost spora i druge podatke koje mora imati svaki podnesak. Ova odredba shodno se primenjuje i na tužbu za utvrđenje propisanu članom 194. zakona, po kojoj tužilac može u tužbi da traži da sud samo utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa, povredu prava ličnosti ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. Preobražajna tužba, tužba za konstituisanje nekog prava, za promenu nekog pravnog odnosaa nije uređena odredbama procesnog zakona, već materijalnopravnim propisima.

Članom 51. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa je propisano da se stvarna službenost zasniva pravnim poslom, odlukom državnog organa ili održajem. Članom 52. ovog zakona je propisano da se na osnovu pravnog posla stvarna službenost stiče upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom. Članom 53. Zakona, propisano je da se odlukom suda ili drugog državnog organa, stvarna službenost ustanovljava kada vlasnik povlasnog dobra u celini ili delimično ne može koristiti to dobro bez odgovarajućeg korišćenja poslužnog dobra, kao i u drugim slučajevima određenim zakonom. Prema stavu 2. ovog člana službenost se stiče danom pravnosnažnosti odluke ako zakonom nije drugačije određeno.

Navedene zakonske odredbe ne definišu kako tužbeni zahtev za konstituisanje stvarne službenosti sudskom odlukom mora ili treba da glasi. Iz upotrebljenog termina „ustanovljava“ bi proizlazilo da zahtev treba tako i da glasi, ali je u praksi uobičajeno da se zahteva konstituisanje prava. U svakom slučaju, iz navoda tužbe i činjenica na kojima tužioci zasnivaju svoj zahtev, jasno je da tužioci zahtevaju da se sudskom odlukom ustanovi, konstituiše stvarna službenost u njihovu korist. To je bilo jasno i protivnoj strani koja se izjašnjavala o tužbenom zahtevu i prvostepenom sudu koji je i ispitivao uslove za konstituisanje stvarne službenosti, ocenjujući da uslovi nisu ispunjeni. Zato se ne može prihvatiti stanovište drugostepenog suda o neosnovanosti tužbenog zahteva zato što tužioci nisu dokazali da su pravo stekli pre podnete tužbe i da tužbom samo zahtevaju deklaraciju o tome, jer tužioci to nisu ni tražili. Jezičke formulacije mogu biti nesavršene i dužnost je sudova da u tom smislu zatraže izjašnjenje stranke šta je konkretno predmet spora ako postoji takva nejasnoća, a u konkretnom slučaju je očigledno jasno bilo i strankama, tužiocima i tuženima, kao i prvostepenom sudu o čemu se sudi u ovom konkretnom sporu.

Ne može se prihvatiti ni stanovište prvostepenog sud da imajući u vidu odredbu člana 50. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, po kojoj se stvarna službenost vrši na način kojim se najmanje opterećuje poslužno dobro, da je tužbeni zahtev neosnovan jer tražena površina trase i po primarnom i eventualnom tužbenom zahtev, predstavljaju znatno opterećenje. Sud je imao ovlašćenje da po oceni ispunjenosti uslova za konstituisanje prava, isto konstituiše u manjem obimu, sa korekcijom trase, u skladu sa članom 50. zakona, a radi ostvarenja cilja zbog koga su tužioci tražili konstituisanje takvog prava. U vezi uslova za sada se ne može prihvatiti stav prvostepenog suda da tužioci imaju prilaz na javnu površinu udaljenu 50-ak metara od javne saobraćajnice, jer kako i sam navodi istu ne mogu slobodno koristiti već samo na osnovu odobrenja nadležnih organa, a to stvara neizvesnost u ostvarivanju prava.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. ZPP, odlučeno je kao u izreci rešenja pa će u ponovnom postupku prvostepeni sud otkloniti nepravilnosti na koje je ovim rešenjem ukazano i doneti novu pravilnu odluku o tužbenom zahtevu.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković