Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pobijanom presudom odbijen je zahtev za činidbu zbog nedostatka pasivne legitimacije, sa polazištem na utvrđenje da tuženi Grad Zrenjanin nije izgradio pristupni put uz „... ulicu“ u naselju Gradnulica – Zrenjanin, kao i da su katastarske parcele broj .., .., .. i .. KO Zrenjanin 1 u javnoj svojini Republike Srbije, a ne tužene lokalne samouprave. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje i razloge na kojima su zasnovane nižestepene presude, po stanovištu Vrhovnog suda ne postoje materijalnopravna pitanja koja u smislu navedene zakonske odredbe stvaraju potrebu odlučivanja o izjavljenoj reviziji protiv dela odluke o glavnoj stvari.

Rešenje kojim se odlučuje o zahtevima stranaka za naknadu troškova postupka donosi se na osnovu odredaba Zakona o parničnom postupku. Ovim procesnim zakonom su regulisana pravila odlučivanja o zahtevima stranaka za naknadu troškova. Prema ovim pravilima, odluka o troškovima postupka uslovljena je ocenom suda o opravdanosti nastanka troškova, pokretanjem i vođenjem sudskog postupka, uzimanjem u obzir relevantnih okolnosti o pretprocesnom i procesnom držanju stranaka. Imajući u vidu da se revizijom pobija i odluka o troškovima postupka koju je drugostepeni sud zasnovao na odredbama člana 153. ZPP, ocenjeno je da ni u ovom delu nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, pa je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne po članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 28. stav 1. ZPP propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Odredbom stava 2. ovog člana je propisano da se kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev. Pravo na podnošenje revizije u smislu citiranih odredbi ocenjuje se sa stanovišta vrednosti glavnog potraživanja, a ne sporednih potraživanja među koja spadaju i troškovi postupka, tako da u delu odluke o troškovima postupka nema mesta primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Tužba radi činidbe podneta je 28.06.2022. godine. Vrednost predmeta spora prema označenju u tužbi (član 33. stav 2. ZPP) je 10.000,00 dinara i ne prelazi zakonski cenzus koji omogućuje izjavljivanje revizije.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković