Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Saša Mrkalj, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, obojica iz ..., koje zastupa punomoćnik Dragan Alempijević, advokat iz ... i GG iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tuženih BB i VV izjavljenoj sednici održanoj 16.07.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

 

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2764/23 od 23.05.2024. godine u stavovima prvom, drugom i četvrtom izreke i predmet vraća istom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi tužioca.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2764/23 od 23.05.2024. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Jagodini P br 1575/2022 od 24.07.2023. godine, koja je ispravljena rešenjem tog suda pod istim brojem od 21.12.2023. godine i 12.01.2024. godine. Stavom drugim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca AA iz ..., pa je utvrđeno da je isti vlasnik, te da ima pravo na 1/5 stambene zgrade od 80 m2 zajedno sa zemljištem pod zgradom i zemljištem neophodnim za korišćenje 1/5 stambene zgrade i na 1/5 stambene zgrade površine 36m2, sa zemljištem pod zgradom i zemljištem neophodnim za korišćenje stambene zgrade, a koja se nalazi na kp.br. .. KO ..., po ln.br. .. SKN Jagodina, što su tuženi BB, VV i GG, svi iz ..., dužni da priznaju i trpe da se tužilac AA iz ... upiše kao suvlasnik sa udelom od 1/5 svih stambenih objekata sa odgovarajućom površinom zemljišta, kao i sa pravom korišćenja zemljišta neophodnim za korišćenje svih stambenih zgrada. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca prema tuženima za razliku od dosuđenog udela tužiocu od 1/5 u stavu drugom izreke do tražene ¼ udela kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 98.280,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju su blagovremeno izjavili tuženi BB i VV, zbog pogrešne primene materijalnog prava i prekoračenja tužbenog zahteva koje je učinjeno pred drugostepenim sudom. 

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11...10/23), pa je utvrdio da je revizija prvotuženog i drugotuženog osnovana, te da, s obzirom da su svi tuženi jedinstveni suparničari, ima dejstvo i prema trećetuženoj, u smislu člana 210. ZPP.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u reviziji se ne ukazuje na ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da se tužilac oženio sa trećetuženom 1967. godine i došao u domaćinstvo u kome je ona živela sa svojim roditeljima. Tast tužioca je posedovao poljoprivredno zemljište od koga je jedan deo pod šumom, a ostalo obradivo. Sporni objekti su izgrađeni u vreme porodične zajednice između tužioca, njegove supruge i njenih roditelja, na mestu gde je postojala stara kuća, koja je porušena i na istom mestu sagrađena nova kuća. U vreme izgradnje tužilac je bio zaposlen i u porodičnu zajednicu unosio je svoju zaradu, otac trećetužene je radio u kamenolomu, pored rada u firmi radio i sezonske poslove, a supruga – trećetužena je radila poljoprivredne poslove, brinula o deci, radila kućne poslove i sve ostalo što radi žena na selu. Trećetužena je sa drugotuženim zaključila ugovor o poklonu nepokretnosti overen u Osnovnom sudu u Jagodini O.br. 12093/2013 od 20.11.2013. godine kojim je tuženom, kao poklonoprimcu poklonila i sporne nepokretnosti, da bi 21.01.2021. godine između prvotuženog i drugotuženog bio zaključen ugovor o kupoprodaji OPU 30/21, čiji je predmet, pored ostalih nepokretnosti, bila i ovde sporna nepokretnost. Tuženi BB je uknjižen sa udelom od 1/1 na spornoj nepokretnosti na kojoj se nalazi zemljište pod zgradom i drugim objektom površine 80m2 i zemljište pod zgradom i drugim objektom površine 36m2, sve upisano u ln.br. .. KO ... .

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje drugostepeni sud je, primenjujući odredbe Porodičnog zakona bliže navedene u obrazloženju pobijane presude, utvrdio da je tast tužioca doprineo sa 1/5 na osnovu materijalne baze (poljoprivrednog zemljišta koje je posedovao), a da su ostali učesnici u sticanju zajedničke imovine – njih četvoro, učestvovali svojim radom i doprinosili sa po 1/5, te da je tužilac na osnovu gradnje i sticanja u zajednici stekao pravo svojine sa udelom od 1/5 na spornim nepokretnostima. Trećetužena nije mogla da raspolaže navedenim udelom tužioca na spornim nepokretnostima ugovorom o poklonu zaključenim 20.11.2013. godine, zbog čega je u tom delu ugovor o poklonu ništav, a zbog toga drugotuženi VV nije mogao da raspolaže udelom tužioca na spornim nepoketnostima ugovorom o kupoprodaji zaključenim 21.01.2021. godine.

Prema stanovištu Vrhovog suda drugostepeni sud je, zbog pogrešne primene materijalnog prava, nepotpuno utvrdio činjenično stanje u pogledu doprinosa tužioca i ostalih članova porodične zajednice u vreme sticanja, odnosno izgradnje spornih nepokretnosti. Naime, drugostepeni sud nije imao u vidu da je zemljište na kome je izgrađena sporna nepokretnost bilo u svojini oca trećetužene, zbog čega to zemljište u smislu člana 168. u vezi člana 195. stav 3. Porodičnog zakona, predstavlja njegovu posebnu imovinu. Takođe, ako je otac trećetužene doprinosio i svojim radom u izgradnji sporne nepokretnosti, a ne samo materijalnom bazom, njegov doprinos bi bio veći od doprinosa tužioca, trećetužene i njene majke. Zbog toga doprinos tužioca nije pravilno utvrđen, jer je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo u pogledu posebne imovine trećetužene, odnosno njenog oca i vrednosti zajedničke imovine koju su stekli u porodičnoj zajednici. Naime, od vrednosti ukupne zajedničke imovine treba oduzeti vrednost, odnosno udeo posebne imovine pojedinih članova porodične zajednice, a potom utvrditi doprinos članova porodične zajednice u sticanju imovine (zajednička imovina) i udeo onog člana porodične zajednice koji je imao i posebnu imovinu treba uvećati za udeo, odnosno vrednost njegove posebne imovine.

U navedenom smislu, drugostepeni sud zbog pogrešne primene materijalnog prava nije potpuno utvrdio činjenično stanje, pa je revizija tuženih usvojena, a pobijana presuda ukinuta.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja i doprinos trećetužene, odnosno njenog oca u sticanju zajedničke imovine uvećati za vrednost, odnosno udeo posebne imovine i materijalne baze, nakon čega će utvrditi udeo tužioca u sticanju sporne nepokretnosti i njegovo pravo svojine na tim nepokretnostima.

Odluka o troškovima postupka ukinuta je jer zavisi od konačnog uspeha stranaka u sporu.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja na osnovu člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković