Vrhovni sud je ispitao razloge posebne revizije, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br 72/2011 i 10/23 – dr. zakon), kojom je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija) i rešio da dozvoli odlučivanje o reviziji, radi ujednačavanja sudske prakse, o čemu je odlučio na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku i zaključio da je revizija osnovana, jer je pobijana presuda doneta pogrešnom primenom materijalnog prava.

Prema navodima tužbe, tužilja BB, pravna prethodnica tužilje AA, bila je uknjižena sa pravom korišćenja u 6/12 delova na parceli broj ../1 površine 81 m2, upisanoj u LN broj .. KO Sremska Kamenica. Tužilja tvrdi da joj je tuženi oduzeo to zemljište i izgradio ulicu ... u Sremskoj Kamenici bez prethodno sprovedenog postupka eksproprijacije i bez isplate naknade, te traži da se tuženi obaveže da joj isplati tržišnu vrednost oduzetog zemljišta.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenoj presudi, prema dokumentaciji RGZ Službe za katastar nepokretnosti Novi Sad 3, deobnom nacrtu i iskazu geometra Kuzman R. Bogdana u Novom Sadu od 04.02.1968. godine, stanje pre deobe za katastarsku česticu .., gruntovna čestica broj .., je da je vlasnik VV, a u stanju posle deobe navedena je nova oznaka, između ostalih ../1 - vlasnika - dosadašnjeg, kultura – ulica, površine 81 m2. U zemljišno knjižnom ulošku br. .. KO Sremska Kamenica parcela broj ../1 je bila upisana u listu A pod 4. kao ulica, površine 81 m2. U B listu je bilo upisano da se prilikom obnove zemljišne knjige 1966. godine na zemljištu u A listu pod rednim brojem 1-4 upisuje pravo svojine u korist VV i GG u po ½ dela. Zatim je zemljište uknjiženo kao društvena svojina, a u C listu o teretima pod rednim brojem 2. navedeno da se na osnovu člana 17. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta na zemljištu opisanom u listu A uknjižuje pravo korišćenja u korist VV u 6/12 delova, dok nadležni organ ne donese rešenje o predaji zemljišta u posed opštini ili drugom licu. Prema rešenju o nasleđivanju iza ostaviteljice VV zaostavštinu čini i parcela ../1 ulica u površini 81 m2, vlasništvo ostaviteljice u ½ dela, a naslednik je BB. Upisano je u zknj.ul. br. .. KO Sremska Kamenica u B listu o vlasništvu da je na osnovu rešenja o nasleđivanju uknjiženo pravo vlasništva na 6/12 dela u korist BB u A II listu (što je stambena zgrada na parc. br. ../2), a u C listu uknjižuje se pravo korišćenja zemljišta u A I listu dotadašnjeg korisnika pok. VV u 6/12 dela u korist BB u 6/12 dela, dok nadležni organ ne donese rešenje o predaji zemljišta u posed opštini ili drugom licu. Nakon izlaganja zemljišno-knjižnog stanja upisanog u zknj.ul. br. .. za parcelu broj ../1 KO Sremska Kamenica, u Zapisniku komisije za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima br. 951-15-2327/2011 od 09.05.2011. godine konstatovano je da se zemljište na parceli broj ../1 KO Sremska Kamenica uknjižuje kao državna svojina Republike Srbije i pravo korišćenja te parcele u korist BB u 6/12 delova. Prema Izvodu iz lista nepokretnosti broj .. KO Sremska Kamenica od 13.12.2018. godine BB je upisana u List nepokretnosti broj .. KO Sremska Kamenica na parceli ../1 kao nosilac prava korišćenja u 6/12 dela.

Tužilja AA je rešenjem o nasleđivanju Javnog beležnika Siniše Soro u Novom Sadu posl.br. UPP: 292-2020, veza O-5143/2020 od 17.12.2020. godine oglašena za naslednika BB na zaostavštini koju čini i parcela ../1, vlasništvo ostavioca u 6/12 delova.

Procenjena je tržišna vrednost parcele, na osnovu nalaza i mišljenja veštaka građevinske struke.

Parcela je obuhvaćena planskom dokumentacijom, Planom generalne regulacije Sremske Kamenice sa okruženjem, iz 2013. godine i Planom detaljne regulacije „Mišeluk“ II u Novom Sadu iz 2017. godine, u sastavu ulice ... i predstavlja u prirodi tu ulicu, koristi se kao javna i saobraćajna površina. Kompletno je opremljena infrastrukturom i neometano je koristi neograničen broj lica za javni saobraćaj u celosti.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja sudovi su zaključili da je parcela faktički oduzeta iz poseda tužilji izgradnjom ulice, u korist tuženog, a bez sprovedenog postupka i donošenja rešenja o eksproprijaciji zemljišta. Zbog navedenog tužilja ne može da vrši ovlašćenja iz prava svojine, koje još uvek formalno ima na tom zemljištu, čime je ono za nju postalo beskorisno. Zbog toga sadašnja faktička i pravna situacija ima sva bitna obeležja faktičke eksproprijacije, kojom je zemljište iz svojine tužilje prešlo u javnu svojinu tuženog po odredbi člana 10. stav 2. i stav 7. Zakona o javnoj svojini, kao ulica, što je osnov za obavezu tuženog na isplatu tužilji novčane naknade za sporno zemljište u visini tržišne vrednosti.

Drugostepeni sud je obrazložio da tužilja, kao suvlasnica predmetne nepokretnosti ne može snositi nikakve štetne posledice zbog propusta nadležnih organa da pre faktičkog preuzimanja poseda predmetne nepokretnosti sprovedu postupak po Zakonu o eksproprijaciji, nego je uzurpacijom privatna svojina faktički pretvorena u celinu, odnosno zonu koja je namenjena javnoj površini - ulici, čime tužilja, kao suvlasnik, ne gubi pravo da u sudskom postupku zahteva određivanje novčane naknade za faktički oduzeto zemljište, pozivom na član 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.

Vrhovni sud zaključuje sledeće. Prema utvrđenom činjeničnom stanju o zemljišnoknjižnom statusu parcele od 1966. godine, ona jeste bila upisana kao ulica, zemljište u svojini pravnog prethodnika tužilje u ½, ali je prema propisima o nacionalizaciji građevinskog zemljišta (Zakonu o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta („Službeni list FNRJ“ br. 52/58…1/63) i Uputstvu o zemljišnoknjižnim upisima nacionalizovanih najamnih zgrada i građevinskog zemljišta („Službeni list FNRJ“ br. 49/59)) predmetna parcela, kao zemljište u A listu, zknj.ul. br. .. KO Sremska Kamenica, na kojoj parceli nije postojala zgrada u svojini pravnog prethodnika tužilje, uknjiženo kao društvena svojina, sa pravom korišćenja na zemljištu u korist pravnog prethodnika tužilje u ½ - dok nadležni organ ne donese rešenje o predaji zemljišta u posed opštini ili drugom licu, a prema Zapisniku komisije za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima broj 951-15-2327/2011 od 09.05.2011. godine zemljište je bilo uknjiženo kao državna svojina Republike Srbije sa pravom korišćenja zemljišta u korist BB u 6/12 dela. Tako utvrđene činjenice navode na zaključak da je osnov prestanka prava svojine tužiljinih pravnih prethodnika od ½ idealnog dela na predmetnoj parceli - u odredbama Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta, koje zemljište je još i tada bilo ulica, dakle nacionalizacijom, prelaskom u društvenu, a zatim u državnu svojinu, a ne faktičkom eksproprijacijom i uzimanjem iz poseda tužilje radi privođenja planiranoj nameni (po planskim aktima na koje se sudovi pozivaju), niti uzurpacijom kako to navodi drugostepeni sud. Pravo korišćenja na zemljištu koje je utvrđeno i upisano u korist pravnog prethodnika tužilje, dok nadležni organ ne donese rešenje o predaji zemljišta u posed opštini ili drugom licu, kao takvo je i ostalo upisano u korist BB u 6/12 dela na parceli koja je državna svojina Republike Srbije i prema izvodu iz lista nepokretnosti broj .. KO Sremska Kamenica od 13.12.2018. godine, kako je to utvrđeno u prvostepenoj presudi.

Sa druge strane, prema sadržini rešenja o nasleđivanju Javnog beležnika Siniše Soro u Novom Sadu posl.br. UPP: 292-2020, veza O-5143/2020 od 17.12.2020. godine tužilja AA je oglašena za naslednika BB na zaostavštini koju čini i parcela ../1, vlasništvo ostavioca u 6/12 delova, što ukazuje na pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti.

Prema tome, proizilazi da je neraspravljeno činjenično stanje za zaključak sudova da je tužilja ograničena u pravu svojine na predmetnoj parceli, faktičkim privođenjem nameni planiranoj planskim aktima tuženog, a da je i dalje suvlasnik parcele u 6/12 dela, koje pravo svojine ne može koristiti.

Ostao je neraspravljen osnov po kome je predmetna parcela iz prava svojine pravnih prethodnika tužilje prešla u društvenu, a zatim državnu svojinu i u njihovu korist konstituisano pravo korišćenja, i to dok nadležni organ ne donese rešenje o predaji zemljišta u posed opštini ili drugom licu, te po kom osnovu je takvo pravo korišćenja moglo biti transformisano u pravo svojine, što proizilazi iz rešenja o nasleđivanju u korist tužilje. Od toga zavisi postojanje, obim i pravni put za ostvarivanje prava tužilje za zaštitu prava na imovinu. Proizilazi da je odluka nižestepenih sudova, o obavezi tuženog na isplatu naknade u visini tržišne vrednosti zemljišta tužilji kao posledica faktičke eksproprijacije, zasnovana na nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i kao takva preuranjena.

Iz iznetih razloga je Vrhovni sud ukinuo prvostepenu i drugostepenu presudu, po odredbi člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku, i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Predsednik veća-sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković