.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 6790/2025
05.03.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dragane Mirosavljević i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca „EOS Matrix“ d.o.o. iz Beograda, čiji je punomoćnik Aleksandar Petković, advokat iz ..., protiv tužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Katarina Ilijevski, advokat iz ... radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1932/24 od 04.12.2024. godine, u sednici veća održanoj 05.03.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1932/24 od 04.12.2024. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1932/24 od 04.12.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 8630/23 od 26.02.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da tužiocu na ime dospelog, a ne izmirenog duga po osnovu Ugovora o investicionom kreditu broj ... od 30.06.2005. godine isplati iznos od 2.022.515,46 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.08.2019. godine, pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj isplati na ime troškova parničnog postupka iznos od 178.875,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1932/24 od 04.12.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P 8630/23 od 26.02.2024. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtev tužioca i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Tužena je dostavila odgovor na reviziju.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/11…10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. ovog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je naplata potraživanja neizmirenog duga po osnovu Ugovora o investicionom kreditu 30.06.2005. godine, koji je tužilac, putem preuzimanja potraživanja preuzeo od Fonda za razvoj Srbije. U vezi tog kredita je tužena kao vlasnik SZR „BB“ – koja je otišla u stečaj, izdala sopstvenu menicu 30.06.2005. godine kao jemac. Potraživanje glavnog duga je dospelo 14.09.2007. godine, a na menici je naznačeno da je ista dospela 14.08.2019. godine. Kako je glavni dug dospeo 14.08.2019. godine, rok za naplatu potraživanja glavnog duga je istekao (10 godina), pa je potraživanje tužioca zastarelo u smislu odredbe člana 371. ZOO. Imajući u vidu razloge na kojima se zasniva nižestepena presuda, Vrhovni sud je stanovišta da nema osnova da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji, jer se navodi revidenta zasnivaju na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije, u smislu odredbe člana 404. ZPP-a.
Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, odnosno novim tumačenjem prava, pa je primenom člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tuženih nije dozvoljena.
Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 29.08.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 2.022.515,46 dinara, što prema srednjem kursu na dan podnošenja tužbe predstavlja protivvrednost iznosa nižeg od 40.000 evra.
Iz svega toga proizlazi da revizija tuženih nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
