.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2728/2025
10.10.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelene Ivanović, predsednika veća, Željka Škorića, Dobrile Strajina, Marine Milanović i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Stanojević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo zdravlja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Leskovcu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1488/25 od 18.07.2025. godine, u sednici veća održanoj 10.10.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1488/25 od 18.07.2025. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1488/25 od 18.07.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 514/23 od 25.04.2025. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime duga po rešenju o izvršenju Osnovnog suda u Vranju II 6026/17 od 15.12.2017. godine i Zaključku Javnog izvršitelja Stanka Filipovića iz ... II 2659/17 od 05.02.2018. godine isplati na ime troškova prevoza za dolazak i odlazak sa posla, za period od januara 2013. godine do 30.11.2014. godine, pojedinačno opredeljene mesečne novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od označenih datuma dospelosti, pa do konačne isplate, kao i na ime troškova izvršenja nastalih pred sudom iznos od 8.233,00 dinara, sve u roku od osam dana od dana prijema pismenog otpravka presude. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime duga po rešenju o izvršenju Osnovnog suda u Vranju II 6026/17 od 15.12.2017. godine i Zaključku Javnog izvršitelja Stanka Filipovića iz ... II 2659/17 od 05.02.2018. godine isplati na ime troškova parničnog postupka iznos od 36.138,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od 25.04.2017. godine, pa do konačne isplate i na ime troškova izvršenja nastalih pred sudom iznos od 8.315,00 dinara, sve u roku od osam dana od dana prijema pismenog otpravka presude. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje u delu da se obaveže tužena da joj isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos troškova izvršenja nastalih pred sudom, a koji su dosuđeni stavom prvim i drugim izreke presude počev od dana presuđenja pa do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 122.876,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema pismenog otpravka presude, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 112.500,00 dinara, počev od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1488/25 od 18.07.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P1 514/23 od 25.04.2025. godine u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila posebnu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Polazeći od razloga zbog kojih je tužena izjavila reviziju, Vrhovni sud je najpre razmotrio da li reviziju treba izuzetno dozvoliti u smislu odredaba člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 18/20 i 10/23 – drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli posebna revizija, jer u konkretnom slučaju ne postoji nijedan od razloga navedenih u odredbi člana 404. stav 1. ZPP zbog kojih bi reviziju trebalo izuzetno dozvoliti. Naime, nema razloga koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke. Odluke nižestepenih sudova o osnovanosti zahteva tužilje donete su uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od prakse izražene u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari.
Sa iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud nije dozvolio posebnu reviziju, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 08.09.2023. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužene nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Jelena Ivanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
