Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjenčnog stanja, bitne povrede odredbe parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dao odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23- drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. U postupku po žalbi, drugostepeni sud nije propustio da primeni niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zakona, što je bilo ili moglo biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog po osnovu Ugovora o radu zaključenog dana 01.04.2010. godine i više Aneksa ugovora o radu, kojima je dopunjavan i menjan njen radno-pravni položaj. Aneksom ugovora o radu od 22.05.2017. godine, tužilja je raspoređena na radno mesto načelnika Odeljenja za ..., na period od tri godine, počev od 23.05.2017. godine. Navedenog dana – 23.05.2017. godine, primila je na ime povraćaja akontacije za više službenih putovanja novčani iznos od 680 evra i 1.572,82 dinara, potpisala je priznanicu u dva primerka, od kojih je jedan primerak dala referentu, a drugi zajedno sa primljenim novcem stavila u fioku svog stola, o čemu je obavestila rektora tuženog Univerziteta. Utvrđeno je i da je prema popisu iz januara 2018. godine, stanje blagajne sa danom 31.12.2027. godine bilo nula dinara, da su ključevi blagajne bili povereni tužilji, te da je tužilja bila odgovorna za stanje blagajne. Rešenjem tuženog od 26.04.2018. godine tužilja je, sa 04.04.2018. godine, raspoređena na radno mesto rukovodioca ... . U periodu privremene sprečenosti za rad, od 03.07.2018. do 31.07.2018. godine, tužilja je lično, na račun Univerziteta, izvršila uplatu novčanog iznosa od 79.891,00 dinara, sa svrhom donacije za BB i pozivom na broj projekta. Pobijanim rešenjem tuženog broj ... od 27.11.2018 godine, tužilji je na osnovu člana 179. stav 2. tačka 5), člana 185. stav 1. Zakona o radu, člana 13. stav 1. tačka 6) i člana 18. stav 3. Pravilnika o radu i disciplinskoj odgovornosti zaposlenih i postavljenih lica u Skretarijatu Univerziteta u Kragujevcu, Odluke o izmenama i dopunama Pravilnika, kao i člana 72. Statuta tuženog, otkazan Ugovor o radu sa pripadajućim aneksima, zbog učinjene povrede radne obaveze propisane aktom poslodavca – nezakonitog, necelishodnog i neodgovornog raspolaganja materijalnim sredstvima. Pre donošenja pobijanog rešenja, tužilja je upozorena na na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, na koje se izjasnila.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilje za poništaj osporenog rešenja i vraćanje na rad.

Prema odredbi člana 179. stav 2. tačka 5) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05... 75/14 i 13/17), poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Prema odredbi člana 180. Zakona o radu, poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja (stav 1); u upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje (stav 2); upozorenje se dostavlja zaposlenom na način propisan za dostavljanje rešenja o otkazu ugovora o radu iz člana 185. ovog zakona (stav 3).

Odredbom člana 13. stav 1. tačka 6) Pravilnika o radu i disciplinskoj odgovornosti zaposlenih i postavljenih lica u Sekretarijatu Univerziteta u Kragujevcu od 10.03.2016. godine, propisano je da su teže povrede radnih obaveza i dužnosti neizvršavanje i nesavesno, neblagovremeno ili nemarno vršenje radnih i drugih obaveza – nezakonito, necelishodno i neodgovorno rasopolaganje materijalnim sredstvima, odnosno sredstvima za rad.

Odredbom člana 18. stav 4. navedenog Pravilnika, propisano je da poslodavac izričae meru prastanka radnog odnosa zaposlenom, bez vođenja disciplinskog postupka i utvrđivanja odgovornosti, između ostalog, za težu povredu iz člana 13. stav 1. tačka 6) Pravilnika.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilje, pravilno zaključivši da je tužilja postupila suprotno odredbi 13. stav 1. tačka 6) Pravilnika o radu i disciplinskoj odgovornosti zaposlenih i postavljenih lica u Sekretarijatu Univerziteta u Kragujevcu, čime je učinila povredu radne obaveze koja joj je stavljena na teret - nezakonito, necelishodno i neodgovorno raspolaganje materijalnim sredstvima, jer je novac Univerziteta u Kragujevcu zadržala kod sebe lično, duže od godinu dana, a ne u blagajni tuženog. Stoga je, i po nalaženju ovog suda, postojao opravdani razlog za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu, sa pripadajućim aneksima.

Imajući u vidu da je odbijen kao neosnovan zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, pravilno je odbijen i zahtev tužilje za vraćanje na rad, s obzirom na akcesorni karakter zahteva.

Navodi revizije tužilje u pretežnom delu odnose se na sprovedeni dokazni postupak i ocenu dokaza te upućuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Takvi navodi nisu posebno razmatrani budući da u smislu člana 407. stav 2. ZPP ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog. Istovremeno istim se ne dovodi u sumnju pravilnost presuđenja i pravilna primena materijalnog prava.

Kako se ostaalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tužilje odbijena, odbijen je i njen zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu čl. 153. i 154. stav 2. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke. Primenom istih odredaba odlučeno je kao u stavu trećem izreke, jer troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.

Predsednik veća – sudija

Željko Škorić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković