Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA - advokat Aleksandra Milošević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 2) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen i nema propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodeći da je okrivljeni bio u neotklonjivoj pravnoj zabludi u smislu člana 29. stav 2. KZ, jer nije znao da je ponašanje koje preduzima, u zakonu predviđeno kao krivično delo. Naime, da bi se u konkretnom slučaju znalo šta znači „konvertibilno oružje“ i kakvo postupanje je tačno zabranjeno odnosno „neovlašćeno“ neophodno je konsultovati Zakon o oružju i municiji kojim je propisano koji sve uslovi moraju biti ispunjeni za držanje i nošenje određenog oružja, a sve i da je okrivljeni, pre nego što je prijavio predmetno oružje na graničnom prelazu, pročitao član 348. KZ, samim uvidom u navedenu zakonsku normu nije mogao da zna da u tom trenutku čini krivično delo, niti je to na njegovom mestu mogao znati prosečni građanin. Branilac ističe i da je neovlašćeno držanje i nošenje konvertibilnog oružja u smislu odredbe važećeg Zakona o oružju i municiji predviđeno kao krivično delo tek izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koje su stupile na snagu 01.06.2017. godine, a pre navedenih izmena člana 348. KZ, u oružje čije je neovlašćeno držanje i nošenje predstavljalo krivično delo spadalo je vatreno oružje, rasprskavajuće i gasno oružje, ali ne i startno oružje, a sve je to znatno nakon trenutka kada je okrivljeni kupio oružje koje mu je trajno oduzeto.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje, konvertibilno ili onesposobljeno oružje, njegove delo, municiju, eksplozivne materije ili minsko- eksplozivna sredstava, kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina i novčanom kaznom, dok je stavom 4. istog člana propisano da ko neovlašćeno nosi predmete dela iz stava 1. i 2. tog člana će se kazniti zatvorom od 2 do 12 godina.

Članom 29. stav 1. KZ propisano je da nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u neotklonjivoj pravnoj zabludi, a stavom 2. istog člana propisano je da je pravna zabluda neotklonjiva, ako učinilac nije bio dužan i nije mogao da zna da je njegovo delo zabranjeno.

Iz izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci, u stanju uračunljivosti, svestan svog dela i njegove zabranjenosti, a čije izvršenje je hteo, neovlašćeno nosio konvertibilno oružje bez dozvole nadležnog organa i to jedan pištolj italijanske proizvodnje marke „Kimar“, model 92.

Po nalaženju Vrhovnog suda iz izreke pobijane presude proizilaze svi bitni elementi krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim i to kako objektivni, obzirom da je isti neovlašćeno nosio konvertibilno oružje bez dozvole nadležnog organa, tako i subjektivni koji se tiču umišljaja i svesti o zabranjenosti dela.

Pored iznetog, okolnost da je predmetni pištolj pronađen u putnoj torbi okrivljenog među ličnim stvarima u plastičnom koferu, u prtljažniku putničkog vozila, dakle sakriven, u konkretnom slučaju, govori u prilog činjenici da je okrivljeni znao da je nošenje konvertibilnog oružja zabranjeno, odnosno da je bio svestan zabranjenosti svog dela, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca, kojima se ukazuje na postojanje neotklonjive pravne zablude, od strane ovog suda, ocenjeni kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer presuda nema razloga u pogledu zaključka suda da je okrivljeni bio svestan zabranjenosti svog dela, jer nije obrazložio zbog čega smatra da to što se okrivljeni razume u oružje i razlikuje gasno i startno oružje isključuje mogućnost da nije bio svestan zabranjenosti svog dela, niti zbog čega činjenica da je okrivljeni bio u zatvoru par meseci pre izvršenja krivičnog dela ne ukazuje da mu nisu bile dostupne informacije o tome da je delo zabranjeno, zatim da u obrazloženju presude nije objasnio kako je na nesumnjiv način utvrdio da je okrivljeni bio svestan zabranjenosti svog dela. Takođe, zahtevom se ističe i da je činjenično stanje na kome je presuda zasnovana nepotpuno utvrđeno i navodi da sud pretpostavlja da je okrivljeni poznavao zakonske propise jer se u Italiji raspitivao pod kojim uslovima može da nabavi pištolj, a da je pri tome kupljeni pištolj prijavio na graničnim prelazima u Republici Sloveniji, Republici Hrvatskoj i na kraju Republici Srbiji. Nelogično je da okrivljeni sačeka da mu policajci, koje je prethodno uočio, priđu, legitimišu ga i da im on sam prijavi pištolj, a da pri tome, kako to sud zaključuje, zna da je to što čini krivično delo.

Kako navedene povrede, ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored navedenog, branilac okrivljenog ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, međutim, kako branilac okrivljenog u zahtevu uopšte ne navodi u čemu se sastoji navedena povreda zakona, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev, u odnosu na povredu zakona navedenu u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, člana 484. i 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković