Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 10177/2025
31.07.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasmine Stamenković, predsednika veća, Tatjane Đurica, Mirjane Andrijašević, Tatjane Matković Stefanović i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Bekčić, advokat u ..., protiv tužene Banka Poštanska Štedionica, a.d. Beograd, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat u Novom Sadu, radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 1980/24 od 04.07.2024. godine, u sednici održanoj dana 31.07.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 1980/24 od 04.07.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene, izjavljena protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 1980/24 od 04.07.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Brusu P 1017/21 od 22.01.2024. godine utvrđeno je da je ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo odredba člana 6. stav 1. Ugovora o gotovinskom kreditu od 09.05.2019. godine, kojom je obavezana tužilja da na ime naknade za obradu kreditnog zahteva plati banci iznos od 1.620,00 dinara. Tužena je obavezana da tužilji isplati iznos od 1.620,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.05.2019. godine do konačne isplate i iznos od 53.300,00 dinara na ime troškova parničnog postupka.

Presudom Višeg suda u Kruševcu Gž 1980/24 od 04.07.2024. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Brusu u delu odluke o glavnoj stvari, a ukinuta u delu odluke o troškovima postupka i spisi predmeta su u tom delu vraćeni prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila blagovremenu reviziju na osnovu odredbe člana 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi razmatranja pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Prema razlozima pobijane presude, banka nije upoznala tužilju sa troškovima kredita u predugovornoj fazi uručenjem ponude na propisanom obrascu, u skladu sa Odlukom o uslovima i načinu obračuna efektivne kamatne stope i izgledu i sadržaju obrazaca koji se uručuju korisniku, što predmet obaveze te ugovorne odredbe čini neodređenim. Iz navedenih razloga nižestepeni sudovi su utvrdili je da je predmetna ugovorna odredba ništava i banka je primenom odredbi člana 210. i 214. ZOO obavezana da tužilji vrati naplaćenu naknadu sa zakonskom zateznom kamatom od dana sticanja.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o istoj kao izuzetno dozvoljenoj, a sve u smislu člana 404. stav 1. istog propisa, budući da je odluka u svemu u skladu sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 22.05.2018. godine dopunjenim na sednici Građanskog odeljenja od 16.09.2021. godine, odnosno stavovima sudske prakse iskazanim u pravnosnažnim sudskim presudama i odlukama Vrhovnog suda. Navodi revizije i razlozi na kojima je zasnovana drugostepena presuda ne upućuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse u konkretnom slučaju.

Kako nisu ispunjeni ni drugi uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe čl. 404 st. 2 ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tužene, u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužene nedozvoljena.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda, donete u parnici o sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena. Sporovima male vrednosti, prema odredbi člana 468. stav 1. ZPP, smatraju se sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Vrednost predmeta spora u konkretnom slučaju iznosi 1.620,00 dinara. Sledi da protiv odluke drugostepenog suda donete u predmetnom sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

U skladu sa iznetim Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.