Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica, Vesne Mastilović, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., opština ..., čiji je punomoćnik Lazar Ranđelović, advokat iz ..., protiv tuženog „Elektrodistribucija Srbije“ DOO Beograd, Ogranak Elektodistribucija Leskovac, čiji je punomoćnik Milan Petrović, advokat iz ..., radi isplate naknade za stvarnu službenost, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 4225/24 od 10.03.2025. godine, u sednici održanoj dana 24.07.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 4225/24 od 10.03.2025. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 4225/24 od 10.03.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu Sudske jedinice u Vlasotincu P 3883/23 od 29.02.2024. godine, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade za uspostavljenu stvarnu službenost prolaskom dalekovoda jačine 35KV od TS 110/35/10KV „Vlasotince“ – buduća TS 35/10KV „Gornji Orah“ – TS 35/10 „Sastav Reka“ na kp. br. .., upisane u LN br. .. KO ..., u površini od 134 m2, na kojoj je ustanovljena službenost, srazmerno vlasničkom udelu od 5/12 isplati iznos od 12.745,47 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29.02.2024. godine, kao dana presuđenja, pa do isplate. U stavu drugom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati na ime troškova spora 110.109,82 dinara.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 4225/24 od 10.03.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se njegova revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23 – drugi Zakon) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane odredbe zakona, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji tuženog, kao o izuzetno dozvoljenoj.

Nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev tužioca primenom člana 51. i člana 53. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, u vezi sa članom 58. Ustava Republike Srbije, nalazeći da je postavljanjem visokonaponskih kablova dalekovoda preko parcele tužioca konstituisana stvarna službenost u korist tuženog, kao vlasnika povlasnog dobra i da tužilac, kao vlasnik poslužnog dobra, ima pravo na naknadu od tuženog za korišćenje tog dobra u iznosu od 12.745,47 dinara sa pripadajućom kamatom. Prema stanovištu nižestepenih sudova, odredbama Zakona o energetici je propisan zaštitni pojas za nadzemni elektroenergetski vod, koji predstavlja ograničenje za vlasnike parcela preko kojih elektroenergetski vodovi prolaze, a budući da tim zakonom nije regulisan međusobni odnos vlasnika nepokretnosti i energetskog subjekta u smislu kontituisanja zakonske stvarne službenosti, na tu situaciju se primenjuju odredbe Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kao opšteg propisa. Nižestepeni sudovi zaključuju da je izgradnjom elektromreže sa dozvolom nadležnog organa konstituisana zakonska stvarna službenost prelaska vodova preko zemljišta u svojini pravnog ili fizičkog lica u smislu člana 51. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, za koju službenost vlasnik parcele ima pravo na naknadu. Navedena naknada utvrđena je iz nalaza i mišljenja veštaka poljoprivredne struke.

Razloge nižestepenih sudova, zasnovane na činjeničnim pojedinostima konkretnog slučaja, prihvata i revizijski sud. Nema potrebe da se pravno pitanje na koje se revizijom ukazuje raspravi kao pitanje od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava. Revizijom se ne ukazuje ni na jednu drugačiju odluku koja bi bila doneta u istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj situaciji, pa samim tim nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse. Dve odluke na koje se poziva revident, ne odgovaraju činjeničnopravnoj situaciji, kakva je u konkretnom predmetu. Nižestepeni sudovi su zaključili da je na parceli tužioca konstituisana stvarna službenost u korist tuženog, u delu prostiranja provodnika dalekovoda i zaštitnog pojasa postavljenih nadzemnih elektroenergetskih vodova i da naknada, na koju vlasnik poslužnog dobra ima pravo, ima pravnu prirodu naknade za stvarnu službenost, koje pitanje je učinjeno nespornim i prilikom zauzimanja pravnog stava usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 23.01.2017. godine. Pogrešna primena materijalnog prava - u vezi sa izmenama predmetnog Zakona o energetici, bez uticaja je budući da su izmene nastupile nakon podnošenja tužbe u konkretnoj pravnoj stvari. Revizijski navodi koji se tiču osporavanja ograničenja vlasnika predmetne parcele da istu nesmetano koristi, tiče se osporavanja utvrđenog činjeničnog stanja, a što ne može biti razlog za odlučivanje o posebnoj reviziji. Posebna revizija služi kao izuzetno i krajnje pravno sredstvo, čiji cilj nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Navedeno u ovom postupku nije slučaj.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke, primenom člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije tuženog u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da su sporovi male vrednosti oni u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena.

Tužba radi isplate naknade podneta je 25.07.2023. godine, vrednost predmeta spora je 12.745,47 dinara i postupak je sproveden po pravilima o sporovima male vrednosti.

Stoga je primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković