.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 5835/2025
17.07.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Mirosavljević, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Mirjane Andrijašević, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Visoki savet sudstva, Privredni sud u Beogradu, koji zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi novčanog obeštećenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr 187/24 od 22.02.2024. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gžrr 187/24 od 19.07.2024. godine, u delu odluke o troškovima postupka, u sednici održanoj 17.07.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr 187/24 od 22.02.2024. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gžrr 187/24 od 19.07.2024. godine, u delu odluke o troškovima postupka, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr 187/24 od 22.02.2024. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gžrr 187/24 od 19.07.2024. godine, u delu odluke o troškovima postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu Prr 95/22 od 05.06.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati 1.500 evra u dinarskoj protivvredosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zateznom kamatom u skladu sa Zakonom o zateznoj kamati počev od 05.06.2003. godine do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev u preostalom delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime novčanog obeštećenja isplati još 1.500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.06.2023. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 67.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom četvrtim izreke, određeno je da će novčano obeštećenje iz stava prvog izreke presude isplatiti iz sredstava budžeta Republike Srbije u okviru sredstava koja su namenjena pokriću tekućih rashoda Privrednog suda u Beogradu.
Viši sud u Beogradu je presudom Gžrr 187/24 od 22.02.2024. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gžrr 187/24 od 19.07.2024. godine, stavom prvim izreke, odbio žalbe parničnih stranaka i potvrdio prvostepenu presudu. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv presude donete u drugom stepenu, u delu odluke o troškovima postupka, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o revizijio odluči kao u izueztno dozvoljenoj primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. stav 1. ZPP. Revizijom se osporava odluka o troškovima postupka. S obzirom na to da sud po okončanju spora, u svakom konkretnom slučaju, u zavisnosti od ishoda spora, na osnovu podnetih zahteva stranaka, odlučuje o troškovima postupka, ceneći odredbe Zakona o parničnom postupku, to nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o dozvoljenosti revizije, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse niti je potrebno novo tumačenje prava.
Sa napred navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužba u ovoj parnici podneta je 14.04.2022. godine sa zahtevom za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 3.000evra u dinarskoj protivvrednosti.
Odredbom člana 27. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ br. 40/15), propisano je da nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom shodno se primeljuju odredbe u sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak (stav 1.) i da revizija nije dozvoljena (stav 3.).
Imajući u vidu da u postupku po tužbi za novčano obeštećenje revizija nije dozvoljena u smislu člana 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, to je Vrhovni sud doneo odluku kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Dragana Mirosavljević,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
