Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž 5810/24 od 16.04.2025. godine, stavom prvim izreke, odbio, kao neosnovane, žalbe tužioca i tužene i potvrdio presudu Višeg suda u Beogradu P 2434/22 od 04.06.2024. godine, u stavovima prvom, drugom i delu stava trećeg izreke kojim je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode isplati iznos od 4.856.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.06.2024. godine do isplate, kao i u stavovima četvrtom i petom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu P 2434/22 od 04.06.2024. godine, u preostalom delu stava trećeg izreke pa je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud tuženu obaveže da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode isplati preko dosuđenog iznosa a za iznos od 2.428.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.06.2024. godine do isplate, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu šestom izreke presude Višeg suda u Beogradu P 2434/22 od 04.06.2024. godine tako što je tužena obavezana da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 294.660,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, tužilac je obavezan da tuženoj na ime troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 49.500,00 dinara. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv stava prvog i trećeg izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju iz svih zakonom propisanih razloga.

Tužilac je dostavio odgovor na reviziju tužene zahtevajući naknadu troškova za sastav tog odgovora.

Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu u pobijanom delu, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, a revizijom tužene ne ukazuje se na neku drugu bitnu povredu propisanu odredbom člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, protiv tužioca je vođen krivični postupak zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo teško ubistvo iz člana 114. tačka 4. KZ RS. Rešenje Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kpp 28/18 od 08.04.2018. godine tužiocu je određen pritvor koji mu je produžavan rešenjima tog suda, a određen je iz razloga propisanih odredbom člana 211. stav 1. tačka 1. ZKP pošto je opasnost od bekstva postojala budući da je tužilac strani državljanin. Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K 29/19 od 21.05.2020. godine, tužilac je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, međutim, ta presuda je ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 959/20 od 06.04.2021. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. U ponovnom postupku Viši sud u Sremskoj Mitrovici je doneo presudu K 38/21 od 03.08.2021. godine kojom je tužilac oslobođen od optužbe a pritvor mu je ukinut. Presuda je pravnosnažna 24.11.2011. godine a tužilac je u pritvoru proveo 1.214 dana od 07.04.2018. godine do 03.08.2021. godine. Tužilac je uhapšen aprila 2018. godine pri ulasku na teritoriju Republike Srbije a nakon njegove identifikacije na graničnom prelazu „Bajakovo“. Rođen je 1962. godine i nije osuđivan.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tuženu obavezali da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode isplati iznos do 4.856.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja 04.06.2024. godne u smislu odredbe člana 584. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 101/11) i članova 200. i 277. Zakona o obligacionim odnosima. Nižestepeni sudovi su imali u vidu da je tužilac u pritvoru proveo 1.214 dana a da je krivični postupak koji je protiv njega vođen okončan donošenjem oslobađajuće presude, pri čemu nije utvrđeno postojanje okolnosti iz člana 584. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku (nedozvoljene radnje tužioca kojima bi on doprineo ili prouzrokovao lišenje slobode), pa su, po oceni nižestepenih sudova, ispunjeni uslovi za dosuđivanje tužiocu naknade nematerijalne štete usled neosnovanog lišenja slobode.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 584. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se neosnovanim lišenjem slobode smatra lice koje je bilo lišeno slobode a nije došlo do pokretanja postupka ili je pravnosnažnim rešenjem postupak obustavljen ili je optužba odbijena ili je postupak pravnosnažno okončan odbijajućom ili oslobađajućom presudom.

Na osnovu odredbe člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjene životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica kao i za strah, sud će, ako nađe da okolnosti slučaja naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu nezavisno od naknade nematerijalne štete kao i njenom odsustvu.

U konkretnom slučaju, tužilac je lišen slobode i u pritvoru proveo 1.214 dana a krivični postupak koji je protiv njega vođen okončan je pravnosnažnom oslobađajućom presudom, što znači da je tužilac u smislu odredbe člana 584. Zakonika o krivičnom postupku, lice neosnovano lišeno slobode. To znači da mu pripada pravo na novčanu naknadu u iznosu koji su nižestepeni sudovi odmerili pravilnom primenom odredbe člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, imajući u vidu vreme koje je tužilac proveo u pritvoru, vrstu i težinu krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, porodično, okruženje i socijalne prilike u kojima je živeo, kao i životnu dob tužioca. Zbog toga tužena neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Troškovi na ime angažovanja punomoćnika, advokata, za sastav odgovora na reviziju tužiocu nisu bili potrebni u smislu odredbe člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković