.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 13038/2023
16.10.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Nadežde Vidić, Gordane Komnenić, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4587/21 od 02.02.2023. godine, u sednici održanoj 16.10.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4587/21 od 02.02.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4587/21 od 02.02.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 33296/19 od 15.12.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je tužena obavezana da mu na ime neisplaćenih mesečnih iznosa pripadajuće invalidnine za period od 01.03.2016. godine do 30.11.2018. godine isplati pojedinačne mesečne iznose, sa zateznom kamatom za period docnje, sve bliže navedeno u ovom stavu. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 111.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana kada nastupe uslovi za izvršenje do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev za kamatu na troškove parničnog postupka za period od dana presuđenja do dana kada su nastupili uslovi za izvršenje, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, tužilac je oslobođen obaveze od plaćanja sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4587/21 od 02.02.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu na ime neisplaćene invalidnine u periodu od 01.03.2016.godine do 30.11.2018.godine. Pobijana presuda kojom je tužbeni zahtev tužioca usvojen doneta je primenom odredbe člana 172., u vezi člana 155. Zakona o obligacionim odnosima i člana 69. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca (''Službeni list SRJ'', br. 24/98 sa izmenama i dopunama i (''Službeni glasnik RS'', br. 101/05...50/18), na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, da je tužiocu rešenjem RS AP Kosovo, SO Suva reka, Uprava za društvene službe br. 04-580-24 od 25.11.1975. godine priznato pravo na lični vojni invaliditet VI grupe sa 60% privremeno do 31.12.1977. godine, odnosno pravo na ličnu mesečnu invalidninu od 664,00 dinara počev od 01.10.1975. godine do 31.12.1976. godine kada je ponovo izvršena lekarska kontrola tužioca. Rešenjem SO Suva reka, Uprava za društvene službe br. 04-580-24 od 20.05.1981. godine, tužiocu je i dalje priznato pravo na ličnu invaliinu VI grupe sa 60% trajno, s tim da ima pravo na ličnu mesečnu invalidninu u iznosu od 1.996,00 dinara, počev od 01.01.1981. godine dok postoje zakonski uslovi. Pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 12383/15 od 03.06.2016. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da mu isplati mesečne invalidnine bliže navedene u tom stavu izreke presude za period od juna 2012. godine do februara 2016. godine. Tužiocu je lična invalidnina isplaćena zaključno sa februarom 2016. godine, kada je tužena ponovo obustavila isplatu od 01.03.2016. godine i dalje. Veštačenjem je utvrđeno da je neto ukupan iznos neisplaćenih ličnih invalidnina tužioca za period od 01.03.2016. godine do 30.11.2018. godine 510.234,44 dinara. Na osnovu potvrde Kosovske administracije broj 04/97 od 07.02.2020. godine, utvrđeno je da tužilac nije korisnik nijednog prava po osnovu invalidnosti. Na osnovu uverenja o životu broj 571 od 08.03.2020. godine, izdatog od strane SGP u Gračanici, na osnovu važeće lične karte i ličnog prisustva, utvrđeno je da je tužilac živ.
Pobijana odluka ne odstupa od ujednačene sudske prakse u predmetima u kojima je odlučivano o zahtevima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu. Ukazivanje tužene u reviziji na odredbe Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica (''Službeni glasnik RS'', br. 18/20), koji je stupio na snagu 01.01.2021. godine, nije od uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da se potraživanje tužioca odnosi na period pre donošenja tog zakona, koji nema retroaktivno dejstvo.
Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 10.10.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 510.234,44 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinsko-pravni spor koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužene nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
amenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
