.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 15216/2024
15.10.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Ćorac, advokat iz ..., protiv tuženog BB - PR Agencija za inženjersko savetovanje „Daedalus project line“ Beograd, čiji je punomoćnik Dušan Mijatović, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3831/23 od 19.10.2023. godine, u sednici održanoj 15.10.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3831/23 od 19.10.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3831/23 od 19.10.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3831/23 od 19.10.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 6720/19 od 11.10.2022. godine u delu stavova prvog i drugog izreke kojima je obavezan tuženi da tužiocu, na ime sticanja bez osnova, isplati 5.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom u visini referentne kamatne stope Centralne evropske banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za osam procentnih poena počev od 21.11.2018. godine do isplate i obavezan tuženi da tužikocu, na ime ugovorne kazne za svaki radni dan prekoračenja izrade projekta, počev od 18.04.2019. godine zaključno sa 21.05.2019. godine, isplati 2.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom u visini referentne kamatne stope Centralne evropske banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za osam procentnih poena počev od 11.10.2022. godine do isplate, kao i u stavu četvrtom izrke kojim je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 109.774,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a prvostepena presuda preinačena u preostalom delu stavova prvog i drugog izreke, utoliko što se zakonska zatezna kamata na dosuđenu glavnicu od 5.000 evra od 21.11.2018. godine do isplate i na glavnicu od 2.000 evra od 11.10.2022. godine do isplate, obračunava u evrima a isto kao i glavni dug isplaćuje u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan ispunjenja. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011...10/2023, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.
Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o obligacionim odnosima, citiranih u obrazloženju nižestepenih presuda, obavezan je tuženi da tužiocu, nakon što se smatra raskinutim ugovor o poslovnoj saradnji, zbog neispunjenja obaveze prema tužiocu, preuzete ugovorom, i u naknadnom roku, na ime sticanja bez osnova, isplati iznos koji je tužilac tuženom isplatio na ime ispunjenja svoje ugovorne obaveze, sa zakonskom zateznom kamatom od dana kada je tuženi primio uplatu od tužioca, kao i da mu isplati ugovornu kaznu predviđenu ugovorom u visini od 2% dnevno od ukupne vrednosti posla za svaki dan neopravdanog kašnjenja (100 evra h 20 radnih dana), sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Ovo tim pre što tuženi nije dokazao da je do kašnjenja odnosno neispunjenja obaveza prema tužiocu došlo usled uzroka za koje tuženi kao poslenik ne odgovara.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da je drugostepena odluka u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima stranaka, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužilac nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju o istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Revizijom se ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka i osporava ocena dokaza i pravilno utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije. Primena ovog instituta je predviđena isključivo za pitanja materijalnog prava, pa je potrebno da se u reviziji jasno navede pravno pitanje čije se razmatranje predlaže i obrazloži potreba njegovog razmatranja u smislu ispunjenja uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 27.06.2019. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude je 7.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branka Dražić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
