.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2181/2025
11.09.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević, Jasmine Simović, Dragane Marinković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Kerekeš advokat iz ..., protiv tuženog Indo Adriatic industry doo Inđija, čiji je punomoćnik Nemanja Novokmet advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 410/25 od 18.03.2025. godine, u sednici održanoj dana 11.09.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 410/25 od 18.03.2025. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 410/25 od 18.03.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 410/25 od 18.03.2025. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 21/2023 od 10.12.2024. godine u delu kojim je delimično usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da na ime naknade nematerijalne štete isplati tužilji iznos od 80.000.00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i iznos od 80.000,00 dinara za pretrpljeni strah sa zakonskom zateznom kamatom na ove iznose od 10.12.2024. godine do isplate, kao i da joj nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 266.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavio reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).
Revident predlaže da se dozvoli odlučivanje o njegovoj posebnoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse u primeni odedaba Zakona o parničnom postupku. Po njegovom stanovištu, pogrešno su primenjene odredbe člana 7. i člana 314. ZPP zato što je veštačenje od strane veštaka iz oblasti zaštite na radu predloženo i izvedeno suprotno navedenim zakonskim odredbama, što je uticalo na odluku u meritumu jer je o tužbenom zahtevu odlučeno i na osnovu činjenica utvrđenih tim dokazom.
Revizija predviđena članom 404. ZPP može se izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava. Bitne povrede odredaba parničnog postupka nisu zakonski razlog za posebnu reviziju. Zato revizijski navodi tuženog o pogrešnoj primeni označenih procesnih odredbi nisu razmatrani prilikom ocene dozvoljenosti i osnovanosti njegove posebne revizije, niti se može dozvoliti odlučivanje o posebnoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse u primeni procesnih normi.
Predmet ovog spora je naknada nematerijalne štete za fizičke bolove i strah pretrpljenih usled telesne povrede nanete tužilji tokom rada. Nižestepeni sudovi su o tužbenom zahtevu odlučili na osnovu člana 164. Zakona o radu, nalazeći da tuženi odgovara za nastalu štetu po pravilima o objektivnoj odgovornosti za štetu od opasne stvari, odnosno opasne delatnosti iz članova 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima, u vezi sa odredbama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 101/05 i 91/15) i da ne postoje razlozi za isključenje njegove odgovornosti u smislu člana 177. stav 1-3 Zakona o obligacionim odnosima, a visinu naknade odredili su primenom člana 200. navedenog zakona.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti sporna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava. Prema stavu 2. te odredbe, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. Vrhovni sud odlučuje u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog suda, u ovom sporu nema pravnih pitanja od opšteg interesa ili u intresu ravnoprvnosti građana. Uz reviziju nisu priložene pravnosnažne presude koje bi zbog drugačijeg presuđenja u istim ili bitno istovetnim činjenično-pravnim sporovima opravdavale potrebu da se odlučivanjem o posebnoj reviziji tuženog ujednači sudska praksa.
U ovom sporu nema ni potrebe za novim tumačenjem prava. Poslodavac odgovara za štetu koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom na osnovu krivice (član 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima) ili kao imalac opasne stvari, odnosno vršilac opasne delatnosti (članovi 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima). Osnov odgovornosti poslodavca utvrđuje se u svakom konkretnom slučaju, u zavisnosti od okolnosti pod kojima je nastala povreda na radu.
U ovom slučaju, tužilja se povredila četvrtog dana pošto je počela sa radom kod tuženog, u vreme kada se još obučavala za rad na pokretnoj traci, tako što je posmatrala kako iskusniji zaposleni obavljaju rad. Povreda je tužilji naneta prilikom uklanjanja proizvoda koji su se nagomilavali na pokretnoj traci i tako prouzrokovali zastoj u radu. Pokretna traka je opasna stvar, a rad na pokretnoj traci je opasna delatnost. Tuženi je imalac pokretne trake (sredstva za obavljanje njegove delatnosti). Radnju uklanjanja proizvoda sa trake tužilja je preduzela dok je traka bila u pokretu, na način kako je videla da to čini zaposlena koja ju je obučavala za rad (koja je tada bila odsutna sa svog radnog mesta) i na način kako su u tim situacijama postupali i drugi zaposleni. U takvim okolnostima tuženi se ne može osloboditi ni delimične odgovornosti za nastalu štetu (član 177. stav 1-3 Zakona o obligacionim odnosima).
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
O dozvoljenosti revizije u sporovima o novčanim potraživanjima iz radnog odnosa odlučuje se shodnom primenom člana 403. stav 3. ZPP - prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela, kao u drugim imovinsko-pravnim sporovima. Vrednost predmeta ovog spora u pobijanom delu iznosi 160.000,00 dinara i ne prelazi vrednost koja je po označenoj zakonskoj odredbi merodavna za dozvoljenost revizije, zbog čega je na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
