Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23), za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse, pa je na osnovu člana 404. stav 2. tog zakona odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o reviziji na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, područje Opštine Topola je 28.07.2014. godine zahvatio grad, koji je oštetio poljoprivredne kulture tužioca, kao nosioca registrovanog poljoprivrednog gazdinstva. Komisija za procenu štete od elementarnih nepogoda utvrdila je ukupnu štetu od grada na poljoprivrednom gazdinstvu tužioca od 3.579.840,00 dinara, od čega je iz budžeta Opštine Topola tužiocu isplaćeno 71.595,44 dinara. Za mesto iz koga je trebala da dejstvuje protivgradna odbrana blagovremeno su nabavljene rakete, ali nisu ispaljene jer iz nadležnog radarskog centra strelci nisu dobili naredbu za ispaljivanje.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su na osnovu članova 3, 4, 5, 8. i 11. Zakona o vanrednim situacijama, članova 3. i 5. Zakona o meteorološkoj i hidrometeorološkoj delatnosti, člana 11. Zakona o ministarstvima, člana 20. Zakona o lokalnoj samoupravi i članova 172. i 177. Zakona o obligacionim odnosima, zaključili da postoji osnov odgovornosti tužene za štetu prouzrokovanu poljoprivrednom gazdinstvu tužioca delovanjem grada, jer nije ispunila obavezu uspostavljanja sistema protivgradne zaštite. Stanovišta su da delovanje grada kao elementnarne nepogode ne predstavlja višu silu zbog koje bi eventualno bila isključena odgovornost tužene. Drugostepeni sud je ocenio da pitanje doprinosa tužioca nastanku štete nije bitno u situaciji kada tužena nije ispunila svoju zakonsku obavezu uspostavljanja protvgradne zaštite, zbog čega se ne može pozivati na prigovor podeljene odgovornosti zbog nepreduzimanja odgovarajućih mera zaštite od strane tužioca. Tužbeni zahtev je usvojen u visini neisplaćenog dela procenjene štete sa kamatom.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno je stanovište o osnovu odgovornosti tužene za nastalu štetu zbog nepreduzimanja mera za aktiviranje sistema protivgradne zaštite, u smislu odredbi materijalnog prava na kojima su nižestepeni sudovi zasnovali svoje odluke. Pravilno je i stanovište da grad ne predstavlja višu silu zbog koje bi tužena bila oslobođena odgovornosti po članu 177. Zakona o obligacionim odnosima, jer se pojava gradonosnih oblaka može u meteorološkom smislu predvideti i šteta u pretežnom delu sprečiti. Drugostepeni sud je u skladu sa odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“ br. 129/07), kojima je određeno da opština organizuje zaštitu od elementarnih nepogoda, našao da za spornu štetu pored opštine, u skladu sa članom 206. ZOO odgovara i tužena.

U konkretnom slučaju šteta je nastala i utvrđen je osnov odgovornosti tužene, ali se nižestepeni sudovi nisu bavili utvrđivanjem činjenica o obimu uspešnosti zaštite od grada ispaljivanjem protivgradnih raketa, koju je tužena osporila u odgovoru na tužbu. Utvrđeno je da je tužilac nosilac registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, ali nije razjašnjeno koliko dugo se on bavi poljoprivrednom delatnošću i u kom obimu, te da li je i koje mere, s obzirom na visinu ulaganja i očekivane prihode, mogao preduzeti da smanji štetu od grada. Po članu 192. ZOO oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila, ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu, a kada je nemoguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove radnje, sud će dosuditi naknadu vodeći računa o okolnostima slučaja. Radi pravilne primene navedene materijalnopravne odredbe izostalo je utvrđenje bitnih činjenica o delu štete koji potiče od držanja tužioca, odnosno da li je tužilac preduzeo odgovarajuće mere zaštite od grada i mere umanjenja štete, te u zavisnosti od toga da li i u kom delu postoji njegov doprinos nastanku sporne štete.

U ponovljenom postupku prvostepeni sud će utvrditi navedene bitne činjenice od kojih zavisi odluka o visini naknade štete koju je tužena u obavezi da isplati tužiocu, pa će biti u prilici da donese zakonitu odluku o postavljenom tužbenom zahtevu i troškovima celog postupka.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković