Protiv pravnosnažnog rešenja o troškovima postupka donetog u drugom stepenu predlagači su izjavili posebnu reviziju pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82, 48/88, „Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 46/95 ... 14/2022) propisano je da je u postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23 - drugi zakon) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Iz navedenog proizlazi da isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, pod uslovima koji su zakonom izričito propisani kao posebni uslovi, i to samo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Imajući u vidu da se revizijom pobija odluka o troškovima postupka kao sporedno potraživanje o kojem se odlučuje na osnovu odredaba Zakona o parničnom postupku, a da je institut izuzetne dozvoljenosti revizije rezervisan za razmatranje pravnih pitanja iz domena primene materijalnog prava, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji protiv odluke o troškovima postupka primenom odredbe člana 404. stav 1. ZPP i na osnovu stava 2. ovog člana odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Članom 28. Zakona o parničnom postupku propisano je da se za utvrđivanje prava na reviziju kao merodavna vrednost predmeta spora uzima samo vrednost glavnog zahteva.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sprovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju postupak iniciran 10.11.2022. godnie, da su predlagači obični suparničari sa vrednostima potraživanja od po 50.558,29 dinara u postupku sprovedenom prema pravilima za spor male vrednosti, i da je odredbom iz člana 479. stav 6. ZPP propisano da protiv odluke drugostepenog suda u ovoj vrsti sporova revizija nije dozvoljena, to revizija nije dozvoljena ni protiv odluke o troškovima postupka kojom je odlučeno o sporednom traženju, koje ne čini glavno potraživanje.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković