Branilac okrivljenog Bojana Krstića, advokat Goran Todorović podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti navodeći da istim pobija samo drugostepenu presudu, s tim što iz sadržine podnetog zahteva proizlazi da se zahtevom pobijaju obe nižestepene odluke, a zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i člana 453. Zakonika o krivičnom postupku i člana 61, 88. stav 1. i člana 204. Krivičnog zakonika, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, drugostepenu presudu preinači i uvaži žalbu branioca, te oslobodi od optužbe okrivljenog na osnovu člana 423. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne odluke protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da je u pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 453. ZKP suštinski ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, sa obrazloženjem da iako je žalba protiv prvobitne prvostepene presude izjavljena samo u korist okrivljenog, drugostepenom presudom je promenjen opis krivičnog dela, te su dodati elementi krivičnog dela koji nisu postojali, pa je novom drugostepenom presudom okrivljeni oglašen krivim za radnju izvršenja u koju su dodati elementi krivičnog dela.

Ovakvi navodi branioca orkivljenog su od strane Vrhovnog suda ocenjeni kao neosnovani.

Odredbom člana 453. ZKP propisano je da, ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Iz spisa predmeta proizlazi da je presudom Osnovnog suda u Brusu 2K. br. 144/21 od 25.09.2024. godine okrivljeni oglašen krivim da je izvršio krivično delo teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. (bez označavanja tačke tog stava) u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i za isto je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od pet godina, a koja presuda je rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-759/24 od 18.12.2024. godine ukinuta i spisi predmeta su vraćeni prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Presudom Osnovnog suda u Brusu 2K. br. 199/24 od 23.06.2025. godine okrivljeni oglašen krivim da je izvršio u saizvršilaštvu krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i za isto je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, a nakon što je protiv takve presude branilac izjavio žalbu, drugostepeni sud je nakon održanog pretresa, preinačio prvostepenu presudu i okrivljenog oglasio krivim za krivično delo teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina.

Upoređivanjem pravnih kvalifikacija krivičnog dela, ovaj sud nalazi da je očigledno da je okrivljeni oglašen krivim za krivično delo za koje je i ranijom prvostepenom presudom oglašen krivim, a izmenama učinjenim u izreci drugostepene presude („tako što je NN lice prišlo ulaznim dvokrilnim aluminijumskim vratima PTR „Trapić market“...“ umesto „tako što je prišao ulaznim dvokrilnim aluminijumskim vratima PTR „Trapić market“..“) koje predstavljaju izmene upodobljene utvrđenom činjeničnom stanju, i kreću se u granicama optužnog akta, okrivljenom nije stavljena na teret veća količina kriminalne aktivnosti, te ovakvim dodavanjem u izreku, presuda nije izmenjena na štetu okrivljenog ni u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom, niti u pogledu krivične sankcije, jer je okrivljeni osuđen na istu krivičnu sankciju. S obzirom na napred navedeno neosnovani su suprotni navodi branioca izneti u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti da je ovakvim postupanjem drugostepenog suda učinjena navedena povreda zakona.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i obrazlaže da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 88.stav 1. ZKP, jer sud nije pravilno cenio priznanje okrivljenog, a osim toga navodi da priznanje okrivljenog nije potkrepljeno drugim dokazima, da je reč o nepotpunom priznanju jer okrivljeni nije priznao sve radnje za koje je oglašen krivim, a kojim navodima branilac ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 88. i člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Dalje, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, u obrazloženju zahteva branilac okrivljenog ne navodi u čemu se konkretno sastoji označena povreda zakona.

Odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a to podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje, pa je shodno tome Vrhovni sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu nema propisan sadržaj.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković