Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji predlagača kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23- drugi zakon) da bi se dozvolilo izuzetno odlučivanje o reviziji.

Pravnosnažnim rešenjem utvrđena je novčana naknada za biljne zasade na izuzetom građevinskom zemljištu i obavezan je protivnik predlagača da predlagačima kao bivšim vlasnicima eksproprisane parcele isplati novčanu naknadu čija je visina utvrđena ocenom nalaza i mišljenja sudskog veštaka poljoprivredne struke, a prema ponudi učinjenoj predlagačima upravnom postupku. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da je pobijana pravnosnažna odluka u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima predlagača, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Predlagači nisu dokazali postojanje različitih odluka i suprotno presuđenje u istoj ili sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pa ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se revizijom predlagača ukazuje ne predstavljaju dozvoljen razlog za izjavljivanje posebne revizije. Navodima revizije se osporava poravnanje zaključeno između predlagača kao ranijih vlasnika predmetne nepokretnosti i organa uprave kojim je nepokretnost u svojini predlagača eksproprisana radi izgradnje dela autoputa E 761 Pojate - Preljina i postignut sporazum o visini novčane naknade, a koje poravnanje nije bilo predmet ocene od strane nižestepenih sudova u sprovedenom vanparničnom postupku u kojem je utvrđena visina novčane naknade za biljne zasade na eksproprisanom zemljištu.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. koji se primenjuje na osnovu člana 27. stav 2. i člana 30. stav 2. ZVP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena jer je izjavljena protiv odluke protiv koje se po zakonu ne može izjaviti.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Postupak je započet predlogom za određivanje naknade za eksproprisanu nepokrenost podnetim 24.11.2022. godine, a vrednost predmeta spora je 675.000,00 dinara.

U konkretnom slučaju predlagači nemaju svojstvo jedinstvenih suparničara u smislu člana 210. ZPP, već su obični suparničari, iz kojih razloga za ocenu dozvoljenosti revizije merodavna je vrednost predmeta spora pobijanog dela u odnosu na svakog predlagača ponaosob.

Kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga u odnosu na svakog od predlagača, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu navedenog, primenom člana 413.ZPP , Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković