Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1143/24 od 15.05.2024. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Boru P1 17/24 od 11.03.2024. godine, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se poništi kao nepravilno i nezakonito rešenje o prestanku radnog odnosa tužioca doneto pod brojem .. dana 02.02.2023. godine i zahtev tužioca da se obaveže tuženi da ga vrati na rad i rasporedi na poslove i radne zadatke u skladu sa stepenom i vrstom njegove stručne spreme, na poslove koje je obavljao pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu i određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, ...55/14, 87/18, 18/20 i 10/23-drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužioca delimično osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu „proizvodnja ...“, u organizacionoj celini Elektroliza, ogranak TIR do 02.02.2023. godine, kada mu je dostavljeno rešenje broj .. od 02.02.2023. godine, kojim se tužiocu otkazuje ugovor o radu i utvrđuje da mu radni odnos prestaje danom dostavljanja rešenja, a na osnovu člana 179. stav 5. tačka 2) Zakona o radu, zbog odbijanja da zaključi aneks ugovora o radu. Tužilac je Aneksom VI ugovora o radu broj .. od 22.06.2022. godine raspoređen na radno mesto „proizvodnja ...“ u organizacionoj celini Elektroliza, ogranak TIR. Tuženi je 12.01.2023. godine dostavio tužiocu obaveštenje o ponudi za zaključenje Aneksa VII ugovora o radu broj .. od 29.10.2014. godine, u kome se navodi da je usled reorganizacije u ogranku TIR-a došlo do prestanka potrebe za radom tužioca, te da je u skladu sa planom proširenja kapaciteta i priprema za puštanje u rad nove flotacije u ogranku RBB-a, Fabrici Flotacija Veliki Krivelj iskazana potreba za većim brojem izvršilaca na poslovima „radnik na flotiranju“, pa se shodno radnom iskustvu i stručnoj spremi tužioca nudi premeštaj na ovo radno mesto. Tužilac se, dalje, u obaveštenju poziva da se na ponudu izjasni u roku od 8 dana i poučava na pravne posledice odbijanja prihvatanja ove ponude, kao i njenog prihvata. U prilogu mu je dostavljen tekst Aneksa VII ugovora o radu. Tužilac je odbio zaključenje navedenog aneksa, iz razloga što ponuđeni aneks ugovora o radu ne odgovara vrsti i stepenu stručne spreme koju on poseduje – IV stepen stručne spreme sa završena četiri razreda ... škole i zanimanjem – Tehničar za ... . Za radno mesto na kome se tužilac nalazio u trenutku prestanka radnog odnosa zahtevan je stepen stručne spreme „KV“ i vrsta stručne spreme „tehnička“, a ponuđen mu je premeštaj na radno mesto za koje se zahteva stepen stručne spreme „III“ i vrsta stručne spreme – „rudarska – prioritet/ostale struke“.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da u konkretnom slučaju, iako je kod tuženog postojala realna potreba za premeštajem znatnog broja radnika zbog promene načina rada i automatizacije procesa uvođenjem nove tehnologije u pogonu Elektroliza, kao i veća potreba za izvršiocima u drugim pogonima tuženog, pa i u pogonu Veliki Krivelj, nisu u dovoljnoj meri ocenjeni subjektivni razlozi za premeštaj tužioca, jer ponuđeni Aneks ugovora o radu ne sadrži konkretno navedene razloge zašto je baš tužilac, a ne neki drugi zaposleni premešten na drugo radno mesto, pa je ocenio da je ponuđeni aneks nezakonit, kao i rešenje o otkazu ugovora o radu.

Drugostepeni sud je, međutim, našao da je tuženi postupio u skladu sa obavezama propisanim članom 172. stav 1. Zakona o radu, te da je tužiocu dostavio pismeno obaveštenje koje sadrži razloge za ponuđeni aneks ugovora, rok od osam radnih dana od dana prijema obaveštenja, u kom se zaposleni izjasnio da ne želi da potpiše ponuđeni aneks i da je ukazao tužiocu na pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora. Imao je u vidu utvrđeno da je kod tuženog došlo do objektivnih potreba procesa rada, zbog prestanka rada pogona u kome je tužilac radio i povećane potrebe za radnom snagom na radnom mestu na koje je tužilac raspoređen, pri čemu je tužilac raspoređen shodno stepenu stručne spreme sa kojom je obavljao rad na prethodnom radnom mestu. Sledom toga, preinačio je presudu prvostepenog suda i odbio tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, kao i zahtev da ga tuženi vrati na rad shodno članu 191. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je drugostepeni sud prilikom donošenja svoje odluke pogrešno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca u delu za poništaj otkaznog rešenja i za vraćanja tužioca na rad kod tuženog.

Odredbom člana 171. stav 1. tačka 1) Zakona o radu ( „Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... 95/18 ), propisano je da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada - aneks ugovora, radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potrebe procesa i organizacije rada. Prema stavu 2. istog člana, odgovarajućim poslom u smislu stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana smatra se posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu.

Prema članu 172. istog zakona, uz aneks ugovora o radu poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi pismeno obaveštenje koje sadrži: razloge za ponuđeni aneks ugovora, rok u kome zaposleni treba da se izjasni koji ne može biti kraći od osam radnih dana i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora (stav 1); ako zaposleni potpiše aneks ugovora u ostavljenom roku, zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost tog aneksa (stav 2); zaposleni koji odbije ponudu aneksa ugovora u ostavljenom roku, zadržava pravo da u sudskom postupku povodom otkaza ugovora o radu u smislu člana 179. stav 5. tačka 2) ovog zakona, osporava zakonitost aneksa ugovora (stav 3); smatra se da je zaposleni odbio ponudu aneksa ugovora ako ne potpiše ugovor u roku iz stava 1. ovog člana (stav 4).

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 2) navedenog zakona, propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, i to: ako odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u smislu člana 171. stav 1. tač. 1-5) ovog zakona.

Pravilna primena navedenih odredbi zakona podrazumeva da poslodavca može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada, ali ova mogućnost ne predstavlja ovlašćenje poslodavca da ugovorene uslove rada menja po svojoj slobodnoj volji, već moraju postojati promenjene okolnosti u odnosu na momenat zaključenja ugovora o radu koje opravdavaju izmenu tog ugovora. Upravo iz ovih razloga, zakonodavac ( članom 172. stav 1. Zakona o radu) obavezuje poslodavca da svoju ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu obrazloži, odnosno da pismeno navede razloge za izmenu zaključenog ugovora, odnosno ugovorenih uslova rada. U odsustvu razloga u ponudi za zaključenje aneksa ugovora o radu, kojim se menjaju ugovoreni uslovi rada, ne može se ispitivati osnovanost ponude tuženog, kao poslodavca, odnosno postojanje promenjenih okolnosti koje opravdavaju njegovu ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu, što istu čini nezakonitom, zbog čega ni zaposleni koji nije prihvatio ovako neobrazloženu ponudu ne može trpeti štetne posledice u vidu prestanka radnog odnosa, u smislu člana 179. stav 5. tačka 2) Zakona o radu.

Prema stanovištu Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju, tuženi nije postupao u svemu u skladu sa odredbama čl. 171. i 172. Zakona o radu, zbog čega je doneto rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu nezakonito. Naime, tuženi je ponudio tužiocu da zaključi aneks ugovora o radu i dostavio mu pismeno obaveštenje za izmenu ugovorenih uslova rada i aneks, ali u ponudi nisu na potpun i zakonit način obuhvaćeni i obrazloženi svi elementi zbog kojih se tužiocu nudi izmena ugovorenih uslova rada, odnosno nisu navedeni konkretni i obrazloženi razlozi za ponuđeni aneks. Tuženi je naveo da se izmena ugovorenih uslova rada nudi, jer je usled reorganizacije rada u ogranku Tir-a došlo do prestanka potrebe za radom tužioca i da je iskazana potreba za većim brojem izvršilaca na radnom mestu iz ponuđenog aneksa, a s obzirom na dotadašnje radno iskustvo tužioca, što predstavlja jednu uopštenu formulaciju, bez navođenja i razloga koji su bili opredeljujući da se upravo tužiocu ponudi zaključenje aneksa, imajući u vidu da pogon „Elektrolize“, u kome je tužilac bio raspoređen, nije ukinut i da je ovaj pogon nastavio sa radom u martu/aprilu 2023. godine. Razlog za raspoređivanje mora biti saopšten tužiocu kroz ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu u skladu sa navedenim normama, a izostanak takve konkretizacije čini kasnije doneto rešenje o otkazu ugovora o radu po ovom osnovu nezakonitim. S obzirom da ponuda aneksa nije sadržala konkretne razloge, i to one koji se tiču opredeljujućih okolnosti da se tužiocu u odnosu na duge zaposlene u pogonu „Elektrolize“ učini ova ponuda, ne stoji ocena drugostepenog suda u pobijanoj presudi da je tužilac obavešten o razlozima ponuđenog aneksa u smislu citiranih zakonskih odredaba.

Posledica poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu jeste reintegracija zaposlenog, u smislu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Sledom izloženih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

U postupku pred nižestepenim sudovima je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju sud pazi po službenoj dužnosti, kada su sudovi doneli odluke o raspoređivanju tužioca na poslove koje je obavljao pre donošenja nezakonitog rešenja o otkazu ugovora o radu, s tim da takav zahtev tužilac nije istakao u tužbi, niti tokom postupka. Prema odredbama Zakona o radu, posledica poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu jeste reintegracija zaposlenog, pri čemu je raspoređivanje zaposlenih ostavljeno u isključivu nadležnost poslodavca da prema sopstvenoj proceni potreba radnog procesa zaposlenog rasporedi na radno mesto na kome će najbolje odgovoriti tim potrebama. Redovni sud opšte nadležnosti, dakle, nema mogućnost da naloži poslodavcu da vrati zaposlenog na radno mesto, odnosno poslove i zadatke na kojima je radio pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu, čak i u slučaju njegovog poništaja. Takav zahtev ne spada u nadležnost suda, koji jedino ima mogućnost da kao posledicu poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu naloži poslodavcu da zaposlenog vrati na rad i da ga rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima, a u cilju izvršenja odluke o vraćanju zaposlenog na rad, pa je odluka u ovom delu, kojim je odlučeno o nečemu što nije ni traženo tužbom, morala biti ukinuta.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni sud je shodno odredbi člana 415. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

S obzirom na uspeh u postupku po reviziji, tužiocu na osnovu člana 153. stav 3. i člana 154. ZPP pripadaju troškovi ovog postupka, koji su mu dosuđeni u iznosu od 49.500,00 dinara, za sastav revizije od strane punomoćnika iz reda advokata prema Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, broj 43/23 ).

Na osnovu iznetog, primenom člana 165. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelena Ivanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković