.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 2/2025
20.11.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica, Jasminke Obućina, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA PR, trgovinsko-prevoznička radnja „...“, ..., selo ... ..., ..., čiji je punomoćnik Vladimir Đorđević, advokat iz ..., protiv tuženog „MGV GPS Security“ d.o.o. Niš, čiji je punomoćnik Anđela Spasić, advokat iz .., radi utvrđenja ništavosti ugovora, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4013/24 od 03.10.2024. godine, u sednici održanoj dana 20.11.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4013/24 od 03.10.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 4013/24 od 03.10.2024. godine, potvrđena je presuda Privrednog suda u Nišu P 50/2023 od 06.06.2024. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je apsolutno ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o zakupu uređaja i pretplati GPRS usluga br. .../... od 28.02.2020. godine, zaključen između tužioca i tuženog i obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 393.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Protiv drugostepene presude tužilac izjavljuje reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. stavom 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Prema razlozima nižestepenih sudova, ugovor o zakupu uređaja i pretplati GPRS usluga br. .../... od 28.02.2020. godine nije ništav iz razloga što je sin tužioca u vreme zaključenja ugovora bio stariji maloletnik koji je postupao u okviru zakonom određenih granica svoje poslovne sposobnosti, kao član porodičnog domaćinstva tužioca za vreme njegovog odsustva iz zemlje, u ime tužioca zaključio punovažan ugovor sa tuženim prema odredbama člana 64. stav 2. Porodičnog zakona i člana 89. Zakona o privrednim društvima. Tuženi je izvršavao svoje ugovorne obaveze, a tužilac delimično vršio uplate za izvršene usluge po predmetnom ugovoru, iz čega sledi i da je za zaključenje predmetnog ugovora data naknadna saglasnost tužioca prema odredbi člana 88. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene odluka, Vrhovni sud nalazi da nema potrebe za novim tumačenjem prava, razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa niti pravnih pitanja u interesu građana. O zahtevu tužioca sudovi su odlučili uz pravilnu primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog suda, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ni u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Revizijski navodi kojima se tumače relevantne zakonske odredbe, predstavljaju sopstveno tumačenje revidenta koje nije od značaja za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Revizijom se ne ukazuje na drugačije odluke sudova u istoj ili sličnoj činjenično pravnoj situaciji, pa je primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da u sporovima male vrednosti protiv drugostepene odluke nije dozvoljena revizija. Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba tužioca u ovoj pravnoj stvari podneta je 25.01.2023. godine. Vrednost predmeta spora je 15.000,00 dinara.
Kako se u konkretnom slučaju radi o privrednom sporu male vrednosti, imajući u vidu da vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija prema odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.
Predsednik veća – sudija
Tatjana Matković Stefanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
