.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 7949/2025
26.06.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković, Marine Milanović, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Đurica, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oba iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Marković, advokat u ..., protiv tuženog „Špik iverica“ DOO iz Ivanjice, čiji je punomoćnik Jelena Lakićević Šili, advokat u ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 1436/24 od 12.02.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 26.06.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 1436/24 od 12.02.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 1436/24 od 12.02.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Ivanjici P 140/22 od 15.01.2024. godine, obavezan je tuženi da tužiocima na ime naknade štete solidarno isplati iznos od 300.927,00 dinara sa zateznom kamatom počev od 24.10.2023. godine kao dana veštačenja, pa do isplate. Obavezan je tuženi da tužiocima solidarno naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 283.618,54 dinara.
Presudom Višeg suda u Čačku Gž 1436/24 od 12.02.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23-dr. zakon) da bi se dozvolilo izuzetno odlučivanje o reviziji.
Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev za naknadu štete u iznosu od 300.927,00 dinara sa zateznom kamatom. Na osnovu izvedenih dokaza, nižestepeni sudovi su utvrdili da je tuženi svojim proizvodnim procesom u proizvodnji iverice ispuštao drvnu prašinu po okolini fabrike, koja se taložila na krovu kuće tužilaca, pa je drvna prašina uzrokovala degradaciju crepa, zbog čega je tužiocima pričinjena materijalna šteta u iznosu od 300.927,00 dinara.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način odlučivanja, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Revident u reviziji ne obrazlaže potrebu za novim tumačenjem prava, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti ukazuje na različitu sudsku praksu u predmetima sa bitno sličnom činjeničnopravnom sadržinom. Kako se posebna revizija ne može izjaviti zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, na šta se u reviziji ukazuje, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Takođe, ukazivanje revidenta na rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2842/20 od 29.07.2021. godine, kojim je ukinuta presuda Osnovnog suda u Ivanjici u predmetu P 323/19 od 20.08.2020. godine, ne može predstavljati razlog za ujednačavanja sudske prakse, imajući u vidu da se radi o ukidajućoj odluci. Pored toga, tuženi se u reviziji poziva i na presudu Privrednog apelacionog suda Pž 1143/2013 od 20.03.2013. godine, u kojoj je po navodima revidenta izražen drugačiji stav u istovetnoj pravnoj stvari, ali kako tuženi navedenu odluku nije priložio uz reviziju, Vrhovni sud nije mogao da izvrši ocenu ujednačenosti sudske prakse u pogledu navedene odluke.
U skladu sa navedenim, Vrhovni sud je primenom člana 404. stav 2. odlučio u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba je podneta dana 01.03.2022. godine, a vrednost predmeta spora je 300.927,00 dinara.
Prema članu 468. stav 1. ZPP, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti, revizija tuženog nije dozvoljena, u smislu člana 479. stav 6. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Tatjana Miljuš, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
