Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1937/22 od 15.12.2022. godine usvojena je žalba tuženog pa je prvostepena presuda preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi ništavost ugovora o poklonu zaključen 29.12.1997. godine i overen istog dana od strane Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici pod Ov 7187/97 i ugovora o kupoprodaji zaključenih 04.08.1993. godine i 16.08.1993. godine, obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 81.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate i troškove žalbenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara i odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu odluku u granicama propisanim članom 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 10/23) Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, od pravnog prethodnika tužilaca pok. EE rešenjem Sreske komisije za zemljišni poljoprivredni fond iz 1953. godine oduzeta je katastarska parcela br. .. i deo katastarske paracele .. obe u KO ... selo. Komisija za vraćanje zemlje Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Republike Srbije u Opštini Sremska Mitrovica je 11.09.1992. godine donela odluku da se EE vrate obe označene parcele. Društveno preduzeće kome su ove parcele dodeljene na korišćenje i koje je bilo u njihovoj državini uložilo je žalbu protiv ove odluke Ministarstvu finansija Republike Srbije koje je rešenjem od 20.08.1997. godine utvrdilo da su ispunjeni uslovi za vraćanje ovih katastarskih parcela naslednicima ranijeg sopstvenika, pok. EE i to VV, ĐĐ, ŽŽ, ZZ, II i JJ sa udelom od po 1/6. Dana 04.08.1993. godine sačinjen je pisani ugovor o kupoprodaji između tuženog kao kupca i VV, GG i II kao prodavaca, koji nije overen pred sudom, a potom su 16.08.1993. godine prodavac ĐĐ i tuženi kao kupac sačinili pisani ugovor o kupoprodaji. Oba ugovora su overena u Mesnoj kancelariji ... od strane KK i oba za predmet imaju zemljište koje je naslednicima vraćeno rešenjem Komisije za vraćanje zemljišta iz Sremske Mitrovice. Nakon toga sačinjen je ugovor o poklonu između ovde tuženog kao poklonoprimca i VV, GG, ĐĐ i II kao poklonodavaca, koji ugovor je overen pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici 29.12.1997. godine i koji za predmet ima katastarsku parcelu .. koja je predmet vraćanja. Rešenje o vraćanju ranije oduzetog zemljišta izvršeno je tek 2008. godine kada je dozvoljeno provođenje promena na navedenim parcelama sa DP „Pinki“ na lica kojima je zemljište vraćeno.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da su ugovori o kupoprodaji a potom i ugovor o poklonu ništavi jer u vreme kada su ugovori zaključeni pravni prethodnici ovde tužioca nisu imali vlasništvo na zemljištu koje je bilo predmet prometa, a pored toga ugovori o kupoprodaji nisu zaključeni u propisanoj formi zbog čega je primenom odredbi člana 70. stav 1, 103. stav 1. i 109. stav 1. ZOO utvrdio ništavost osporenih ugovora o kupoprodaji i poklonu.

Drugostepeni sud je, imajući u vidu stanje u spisima predmeta, overene izjave kojim su tužioci LL, LJLJ i MM odustali od tužbenog zahteva, a prvobitni tužilac NN preminuo u toku postupka, zaključio da zbog prirode pravnog posla kao parnične stranke u ovom postupku ne mogu biti samo jedan od naslednika prodavaca, odnosno poklonodavaca i tuženi već moraju biti svi učesnici spornih pravnih poslova koji su nužni i jedinstveni suparničari. Kako se kao tužilac pojavljuje samo jedan od učesnika, to je ocenio da ne postoji potpuna zajednica nužnih suparničara zbog čega je primenjujući odredbu člana 211. ZPP preinačio prvostepenu odluku i odbio tužbeni zahtev.

Pravno stanovište drugostepenog suda kao pravilno prihvata i Vrhovni sud.

Prema odredbi člana 211. stav 1. ZPP nužno suparničarstvo postoji ako po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa tužbom moraju biti obuhvaćena sva lica koja su učesnici materijalnopravnog odnosa. To znači da su nužni suparničari lica koje vezuju zajednička prava i obaveze u okviru konkretnog materijalnopravnog odnosa zbog čega su ta lica u pravnoj zajednici i zbog čega sva ova lica moraju biti učesnici parničnog postupka u kome se odlučuje o punovažnosti matrijalnopravnog odnosa čiji su oni učesnici jer se, shodno odredbi člana 104 ZOO pravne posledice ocene punovažnosti odnose se na sve učesnike materijalnopravnog odnosa zbog čega svi učesnici materijalno pravnog odnosa kao nužni suparničari čine procesnu zajednicu pa se nepotpunost te zajednice može odraziti na stvarnu legitimaciju tužilačke ili tužene strane. Kako je u konkretnoj parnici predmet tužbenog zahteva utvrđenje ništavosti ugovora o kupoprodaji i ugovora o poklonu zemljišta kojim su naslednici ranijeg vlasnika EE (od koga je zemljište oduzeto i prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda) raspolagali u korist tuženog to svi pravni sledbenici svih prodavaca, odnosno poklonodavaca kao sanaslednici čine procesnu zajednicu zbog čega moraju biti učesnici konkretnog parničnog postupka (nužni suparničari). Pošto svi učesnici materijalnopravnih odnosa o čijoj punovažnosti se odlučuje u konkretnoj parnici nisu učesnici parnice to na strani tuženog nema potpune stvarne legitimacije (nisu obuhvaćeni svi nužni suparničari) zbog čega je pravilnom primenom odredbe člana 211. stav 2. i 3. ZPP drugostepeni sud preinačio odluku i odbio zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora. Time drugotepeni sud nije cenio punovažnost osporenih ugovora jer se pravno dejstvo ugovora može oceniti samo u parnici u kojoj učestvuju svi učesnici tog pravnog odnosa, što u konkretnom nije slučaj zbog čega su suprotni navodi revizije tužioca neosnovani.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbi člana 153, 154, 163. stav 2. i 165. ZPP a navodi tužioca da je prekoračen zahtev tuženog u pogledu zahteva za naknadu troškova postupka nije osnovan obzirom da je tuženi u toku postupka postavio zahteve za naknadu troškova na način propisan članom 163. ZPP.

Sa svih iznetih razloga, primenom člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković