U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Željka Damjanovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 9K.br.558/22 od 12.06.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 372/25 od 12.06.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 21.01.2026. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Željka Damjanovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 9K.br.558/22 od 12.06.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 372/25 od 12.06.2025. godine, u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu 9K.br.558/22 od 12.06.2024. godine, između ostalih, okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. u vezi člana 33. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine koja će se izvršiti tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, uz primenu elektronskog nadzora, a koje prostorije ne sme napuštati, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora. Okrivljeni je obavezan da nadoknadi troškove krivičnog postupka i sudskog paušala, a o kojima će sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 372/25 od 12.06.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA – advokata Ane Radoičić i potvrđena je presuda Višeg suda u Beogradu 9K.br.558/22 od 12.06.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Željko Damjanović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te zbog povrede odredbe člana 33. KZ, sa predlogom da Vrhovni sud u smislu člana 492. stav 1. ZKP usvoji podneti zahtev, te da ukine presude Višeg suda u Beogradu 9K.br.558/22 od 12.06.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 372/25 od 12.06.2025. godine u odnosu na okrivljenog AA i predmet u tom delu vrati na ponovnu odluku Višem sudu u Beogradu, kao i da u smislu člana 488. stav 2. ZKP obavesti branioca okrivljenog o sednici veća kada bude odlučivano o podnetom zahtevu i da u smislu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se odloži izvršenje pravnosnažne presude Višeg suda u Beogradu 9K.br.558/22 od 12.06.2024. godine u odnosu na okrivljenog AA do donošenja odluke po podnetom zahtevu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je pobijana osuđujuća presuda zasnovana na nezakonitim dokazima i to na iskazima svedoka indijskih državljana BB, VV, GG, DD, ĐĐ i maloletne EE koji su dati na zapisnicima sačinjenim u PS Savski venac dana 02.02.2022. godine, kao i na iskazu svedoka ŽŽ, policijskog službenika, a bez kojih nezakonitih dokaza ne bi bila doneta ista presuda. Po stavu branioca, prvostepeni sud je na glavnom pretresu nezakonito na osnovu odredbe člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP pročitao iskaze navedenih svedoka, a iz razloga jer je u konkretnom slučaju bilo neophodno da se na glavnom pretresu neposredno ispitaju navedeni svedoci, čime bi se okrivljenom omogućilo da im postavlja pitanja i da se sa njima suoči.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo iz razloga jer odredba člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP omogućava sudu da na glavnom pretresu, i bez saglasnosti stranaka, izvede dokaz i to putem vršenja uvida ili čitanja sadržine zapisnika o iskazu ispitanog svedoka koji je umro, duševno oboleo ili se ne može pronaći ili je njegov dolazak pred sud nemoguć ili znatno otežan zbog starosti, bolesti ili drugih važnih razloga. Upoznavanjem na glavnom pretresu održanom dana 16.04.2024. godine sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka BB, VV, GG, DD i ĐĐ, indijskih državljana, a koje iskaze su oni dali pred Višim javnim tužiocem u Beogradu dana 02.02.2022. godine u prostorijama MUP-a RS DP PU za grad Beograd, PS Savski venac, a u prisustvu branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA – advokata Ane Radoičić i prevodioca, i to vršenjem uvida u navedene zapisnike sačinjene pod brojem KT.72/22, umesto neposrednog ispitivanja svedoka BB, VV, GG, DD i ĐĐ na glavnom pretresu, a iz razloga jer je njihov dolazak pred sud na glavni pretres znatno otežan pošto se navedeni svedoci ne nalaze na teritoriji Republike Srbije, pri čemu sud nema saznanja da li se isti nalaze na teritoriji Republike Indije ili na teritoriji neke druge države, sud je postupio u svemu zakonito, saglasno procesnoj odredbi člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP, te je izveo dozvoljene dokaze. Inače, suprotno navodima branioca okrivljenog, pobijana osuđujuća presuda uopšte nije zasnovana na iskazu indijske državljanke maloletne EE (kako to netačno u podnetom zahtevu navodi branilac okrivljenog), niti je sud na glavnom pretresu konstatovao da je izvršio uvid u zapisnik o iskazu maloletne EE, pri čemu se navedeni zapisnik ni ne nalazi u spisima predmeta. Takođe, sud je postupio u svemu saglasno procesnoj odredbi člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP, kada se na glavnom pretresu održanom dana 16.04.2024. godine upoznao i sa sadržinom zapisnika o iskazu svedoka ŽŽ, policijskog službenika koji je ona dala prilikom ispitivanja pred Višim javnom tužiocem u Beogradu dana 11.04.2022. godine, a u prisustvu branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA – advokata Ane Radoičić, i to vršenjem uvida u navedeni zapisnik sačinjen pod brojem KTI. 87/22, umesto neposrednog ispitivanja svedoka ŽŽ na glavnom pretresu, a iz razloga jer je njen dolazak pred sud na glavni pretres znatno otežan zbog važnih razloga, budući da se svedok nalazi na porodiljskom odsustvu. Sledstveno navedenom, Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izveo dokaze na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, te da stoga nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju branilac okrivljenog neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u delu u kojem ukazuje na povredu odredbe člana 33. KZ, isticanjem da izreka prvostepene presude ne sadrži sva bitna objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. u vezi člana 33. KZ za koje je okrivljeni AA pravnosnažno oglašen krivim, budući da u izreci prvostepene presude nema opisa da je okrivljeni AA postupao kao saizvršilac, odnosno da je preduzimajući radnje opisane u izreci presude ostvario zajedničku odluku sa okrivljenim ZZ da bitno doprinese izvršenju predmetnog krivičnog dela, kao i da je to učinio sa umišljajem. Iznetim navodima zahteva branilac okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog suda, nižestepene presude suštinski pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Teži oblik krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 94/2016 i 35/2019) čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, omogućava drugom nedozvoljeni prelaz granice Srbije ili nedozvoljeni boravak ili tranzit kroz Srbiju. Radnja izvršenja težeg oblika iz stava 2. člana 350. KZ sastoji se u omogućavanju drugom da nedozvoljeno pređe granicu Republike Srbije, u omogućavanju da nedozvoljeno boravi u Republici Srbiji ili u omogućavanju tranzita preko teritorije Republike Srbije, pri čemu je za postojanje ovog oblika krivičnog dela dovoljno da je učinilac preduzeo jednu od napred navedenih alternativno predviđenih radnji izvršenja. Radnje omogućavanja mogu biti vrlo različite.

Odredbom člana 33. Krivičnog zakonika, kojom je bliže određen pojam saizvršilaštva kao oblika saučesništva u krivičnom delu, je propisano da ako više lica učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem ili iz nehata zajednički izvrše krivično delo, ili ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela, svako od njih kazniće se kaznom propisanom za to delo.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te imajući pri tome u vidu činjenični opis krivičnog dela utvrđen u izreci pravnosnažne prvostepene presude i to da su okrivljeni AA i ZZ „u periodu od novembra meseca 2021. godine do 02. februara 2022. godine, u Beogradu, GO Zvezdara, ulica ..., u stanju uračunljivosti, sa umišljajem, zajednički učestvujući u radnji izvršenja, svesni svog dela i njegove zabranjenosti, čije su izvršenje hteli, u nameri da sebi pribave imovinsku korist, omogućili nedozvoljeni boravak u Republici Srbiji ilegalnih migranata, državljana Indije i to BB, rođen ...1992. godine, DD, rođena ...1994. godine, VV, rođen ...1990. godine, ĐĐ, rođen ...1995. godine, GG, rođen ...1995. godine i maloletne EE, rođena 2013. godine, u četiri apartmana koji se nalaze u dve stambene jedinice na navedenoj adresi, u objektu pod nazivom „...“ koji je vlasništvo okrivljenog ZZ, na taj način što je okrivljeni ZZ okrivljenom AA stavio na raspolaganje svoj objekat, koji je potom stupio u kontakt sa navedenim i omogućio im nedozvoljen boravak u objektu, ugovarao uslove i od istih preuzimao novac na ime smeštaja koji su međusobno po dogovoru delili“, to, po nalaženju Vrhovnog suda, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. u vezi člana 33. KZ za koje je on pravnosnažno oglašen krivim, zbog čega se kao neosnovani ocenjuju navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Suprotno navodima branioca, kako iz radnji okrivljenih opisanih u izreci pravnosnažne prvostepene presude nedvosmisleno proizilazi da je okrivljeni AA zajedničkim učestvovanjem sa okrivljenim BB u radnji izvršenja predmetnog krivičnog dela sa umišljajem zajednički sa istim izvršio predmetno krivično delo, to je sud u konkretnom slučaju pravilno našao da je okrivljeni AA kritičnom prilikom postupao kao saizvršilac u smislu člana 33. KZ i shodno tome je u konkretnom slučaju pravilno primenio navedenu odredbu.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva navodi da u pobijanim presudama prvostepeni i drugostepeni sud nisu obrazložili na koji način je okrivljeni AA bio saizvršilac okrivljenom BB u izvršenju krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. u vezi člana 33. KZ, niti su dali ubedljive i valjane razloge zbog čega su odbili dokazni predlog odbrane da se na glavnom pretresu neposredno ispitaju svedok ŽŽ i svedoci indijski državljani, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu osporava činjenični zaključak suda da je okrivljeni AA u vremenskom periodu od novembra meseca 2021. godine do 02.02.2022. godine stupio u kontakt sa ilegalnim migrantima - državljanima Indije i omogućio im nedozvoljeni boravak u Republici Srbiji u četiri apartmana, isticanjem da je okrivljeni u periodu decembar 2021. do januara 2022. godine zbog bolesti izazvane virusom KOVID 19 bio na lečenju u izolaciji, uz davanje pri tome od strane branioca sopstvene ocene izvedenih dokaza i isticanje da su iskazi indijskih državljana nelogični i međusobno kontradiktorni, a kojim navodima branilac okrivljenog po nalaženju ovoga suda suštinski ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova u pobijanim presudama, a što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog povreda odredaba člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 440. ZKP, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Željka Damjanovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedene povrede odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković