Presudom Višeg suda u Valjevu Kž1 br. 93/25 od 27.08.2025.godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Grujičića i potvrđena presuda Osnovnog suda u Valjevu K.br.359/24 od 23.04.2025.godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Grujičić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti ako je pravosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju, povređena odredba krivičnog postupka i to prpopisane članom 485.stav 4. ZKP ili ako je na činjenično stanje utvrđeno u pravosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon. Pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede ZKP je ograničeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom (član 485. stav 4. ZKP) te se zahtev može podneti zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Grujičić u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kojem se ne mogu zasnivati i to na nalazu i mišljenju veštaka saobraćajne struke Radisava Miletića. Međutim, obrazlažući navedenu povredu, branilac ocenjuje sadržinu samog nalaza, ističući da je isti potpuno nejasan, nepotpun, pogrešan i protivrečan sa sobom i sa okolnostima o kojima je veštačeno, pa da samim tim postoji sumnja u njegovu istinitost. Naime, branilac ističe da je vezano za mesto sudara od strane veštaka dato potpuno paušalno objašnjenje i to tako što je veštak najpre u svom nalazu naveo da je do sudara došlo na sredini desne kolovozne trake gledano u smeru kretanja vozila „Ford”, ali pritom ne dajući nikakve argumente za ovakav zaključak, dok na glavnom pretresu nije dao odgovor na osnovu čega je utvrdio mesto nezgode, te bio izričit da u zapisniku o uviđaju nisu evidentirani nikakvi tragovi na kolovozu. Po oceni branioca, na osnovu materijalnih dokaza je jasno da je mesto sudara bilo van kolovoza, te ni sam veštak nije isključio mogućnost da je do sudara došlo bliže desnoj ivici kolovoza, pa bi u tom slučaju vozilo oštećenog, prilikom započinjanja preduzimanja radnje skretanja ulevo od strane okrivljenog, bilo udaljeno od mesta sudara znatno više od onoga što je našao veštak. Što se tiče utvrđivanja brzine kretanja učesnika u saobraćaju, po oceni branioca, veštak je bio protivrečan, jer je svoj zaključak zasnovao na izgledu oštećenja na sličnom vozilu, navodeći da su ista nastala pri brzini od 63 - 67 km/čas, da bi zatim naveo da je brzina kretanja vozila oštećenog na mestu sudara oko 55 km/čas, a pritom vozilo koje je na fotografijama prikazao veštak nije isto, a ni slično vozilu oštećenog. Branilac je istakao i da što se tiče preglednosti učesnika u saobraćaju, veštak takođe dao potpuno paušalan zaključak na osnovu Orto-foto snimka, a na glavnom pretresu nije isključena mogućnost da je preglednost vozača skupa vozila u trenutku skretanja bila i manja od 80 metara.

Branilac okrivljenog je ukazao i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, odnosno da delo za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, nije krivično delo. Navedenu povredu branilac je obrazložio navodima da blankentnu normu iz člana 47. stav 4. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ne čini svaki vozač koji na raskrsnici na kojoj prvenstvo prolaza nije regulisano na drugi način, već čini samo onaj učesnik koji se nije prethodno uverio da može to da učini na bezbedan način. Po oceni branioca, u situaciji u kojoj je vozilo koje dolazi iz suprotnog smera van vidokruga vozača koji skreće ulevo, što u konkretnom slučaju nije isključio ni sam veštak saobraćajne struke, pa samim tim ne postoji ni dužnost vozača da to vozilo i propusti. Imajući navedeno u vidu, u konkretnom slučaju sama radnja preduzimanja skretanja ulevo od strane okrivljenog, na put koji vodi u selo Komirić, a da prethodno nije propustio vozila koja se kreću iz suprotnog smera, već je prešao teretnim vozilom u traku namenjenu za kretanje vozila iz suprotnog smera kako bi skrenuo ulevo, ne predstavlja krivično delo.

Po oceni Vrhovnog suda, branilac okrivljenog formalno ukazuje na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka 1) ZKP, koje predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ali iste obrazlaže tako što osporava utvrđeno činjenično stanje i polemiše sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim odlukama, te ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, pa na ovaj način suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac je zatim istakao da je prvostepeni sud bez jasnog obrazloženja odbio predlog odbrane da se izvrši ponovno saobraćajno veštačenje, čime je ukazao na povredu zakona iz člana 395. ZKP.

Kako povrede odredbi članova 395. i 440. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Grujičića ocenio nedozvoljenim.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković