Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Miroljuba Tomića i Slobodana Velisavljevića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Nikole Petrovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Pančevu 6K.949/24 od 22.04.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 448/25 od 23.09.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 10.12.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Nikole Petrovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Pančevu 6K.949/24 od 22.04.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 448/25 od 23.09.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu 6K.949/24 od 22.04.2025. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, sa primenom elektronskog nadzora, a koje prostorije okrivljeni ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, ukoliko za to postoje tehničke mogućnosti izvršenja, s tim da u slučaju da okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdržava u zatvoru, te je okrivljeni istovremeno osuđen i na novčanu kaznu u određenom iznosu od 80.000,00 (osamdesethiljada) dinara kao sporednu, a koju je dužan da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini ista će se zameniti kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da u korist budžetskih sredstava suda plati paušal u iznosu od 10.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema presude, a pod pretnjom izvršenja, a obavezan je i da plati ostale troškove krivičnog postupka. Okrivljeni je obavezan i da plati troškove angažovanja punomoćnika oštećenog, a o kojima će sud odlučiti posebnim rešenjem u smislu člana 262. stav 2. ZKP kada pribavi neophodne podatke.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 448/25 od 23.09.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Nikole Petrovića i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Pančevu 6K.949/24 od 22.04.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Nikola Petrović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. ZKP, te zbog povrede prava na pravično suđenje garantovano članom 32. Ustava Republike Srbije, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da „ukine u celosti prvostepenu i drugostepenu odluku i predmet vrati na ponovno suđenje ili da preinači drugostepenu odluku, usvoji žalbu i preinači prvostepenu presudu u oslobađajuću“.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da su ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1.), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP predviđeno je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. ZKP, ne označavajući pri tome koja tačka člana 439. ZKP je u pitanju, ali se iz daljih navoda u kojima se ističe da je sud radnje okrivljenog pogrešno kvalifikovao kao krivično delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ zaključuje da branilac nižestepene presude pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac ovaj svoj stav, po nalaženju Vrhovnog suda, faktički obrazlaže tako što osporava činjenično utvrđenje i zaključak suda da je okrivljeni preduzetim krivičnopravnim radnjama pribavio sebi protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 454.736,00 dinara, ističući da iz pravnosnažne i izvršne presude zbog propuštanja Osnovnog suda u Pančevu P.436/2023 od 23.06.2023. godine (ispravljena rešenjem istog suda P.463/23 od 06.09.2024. godine u pogledu broja predmeta) koja je pročitana kao dokaz na glavnom pretresu, a čija sadržina nije osporena i sud joj je poklonio veru, proizilazi da u konkretnom slučaju visina pribavljene protivpravne imovinske koristi od strane okrivljenog ne prelazi iznos od 450.000,00 dinara jer je iz navedene presude utvrđeno da visina duga okrivljenog prema oštećenom iznosi 3.800 evra, a što po srednjem kursu NBS predstavlja protivvrednost od 445.360,00 dinara. Iznetim navodima zahteva branilac okrivljenog suštinski osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja od strane nižestepenih sudova u pobijanim pravnosnažnim presudama, a što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja nižestepenih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski svojim navodima ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP, a koja povreda odredbe ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i da kako se na osnovu svih dokaza izvedenih na glavnom pretresu ne može zaključiti da je u konkretnom slučaju kod okrivljenog postojala prevarna namera i da su njegove radnje bile usmerene na sticanje protivpravne imovinske koristi, budući da okrivljeni nije sporio postojanje duga prema oštećenom i da sada vraća dug oštećenom sa zakonskom zateznom kamatom i troškovima postupka, to je sud, po mišljenju branioca, prekršio načelo in dubio pro reo jer izvedene dokaze nije cenio u skladu sa ovim načelom, a ovi navodi branioca kojima se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocena izvedenih dokaza predstavljaju povredu odredbe člana 440. ZKP. Osim toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i da drugostepeni sud nije u pobijanoj drugostepenoj odluci cenio žalbene navode odbrane vezano za pogrešnu pravnu kvalifikaciju krivičnog dela od strane prvostepenog suda, a koji navodi branioca bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 460. stav 1. ZKP.

Kako povrede odredaba člana 440. i člana 460. stav 1. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i da je okrivljenom u konkretnom slučaju povređeno pravo na pravično suđenje garantovano članom 32. Ustava Republike Srbije, jer su nižestepeni sudovi donošenjem pobijanih presuda prekršili načelo in dubio pro reo.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nema propisan sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u ovom delu zahtev odbacio.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković