Presudom Osnovnog suda u Ubu P 524/19 od 04.06.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu isplati na ime naknade štete ukupan iznos od 3.325.669,00 dinara i to: na ime vrednosti građevinskih objekata bliže određenih u ovom stavu izreke, postojećih na katastarskim parcelama broj 600/1, 600/3, 600/4, 622/2 i 623/2 KO ..., ukupan iznos od 1.360.384,00 dinara i na ime izgubljenog roda jagoda zasađenih na katastarskim parcelama broj 600/7, 600/8, 622/1 i 623/1 KO ... u 2015, 2016. i 2017. godini ukupan iznos od 1.965.285,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 443.943,35 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6116/20 od 05.06.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u delu stavu prvog izreke kojim je obavezan tuženi da tužiocu isplati na ime naknade štete zbog izgubljenog roda jagoda zasađenih na katastarskim parcelama broj 600/7, 600/8, 622/1 i 623/1 KO ... u 2015. godini iznos od 655.095,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.06.2020. godine do isplate. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete isplati i to: na ime vrednosti građevinskih objekata bliže opredeljenih tim stavom izreke iznos od 1.360.384,00 dinara i na ime izgubljenog roda jagoda zasađenih na katastarskim parcelama broj 600/7, 600/8, 622/1 i 623/1 KO ... u 2016. i 2017. godini iznos od 1.310.190,00 dinara, odnosno ukupno iznos od 2.670.574,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.06.2020. godine do isplate. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 213.700,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju pobijajući je u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravnosnažnu drugostepenu presudu u pobijanom preinačujućem delu, na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da je revizija dozvoljena i delimično osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju koje je utvrdio drugostepeni sud nakon održane rasprave, na osnovu više rešenja o odobrenju za izgradnju odobrena je izgradnja auto- puta E 763 Beograd – Požega, deonica Lajkovac – Ljig, a tuženi JP «Putevi Srbije» Beograd je u prijavi radova naveden kao jedan od investitora. Tužilac je zakonski naslednik svog pokojnog oca BB, koji je preminuo ...2014. godine i koji je bio zemljišno-knjižni vlasnik katastarskih parcela br. 600/1, 600/3, 600/4, 622/2 i 623/2 upisanih u list nepokretnosti broj 184 KO ..., u odnosu na koje je predlogom tuženog od 29.11.2011. godine predložena eksproprijacija radi izgradnje navedene deonice auto-puta E 763, kao i susednih katastarskih parcela br. 600/7, 600/8, 622/1 i 623/1, takođe upisanih u list nepokretnosti broj 184 KO ..., u odnosu na koje je pravni prethodnik tužioca tražio proširenje eksproprijacije. Rešenjem Odeljenja za privredu i imovinskopravne poslove Opštine Lajkovac broj 465-794/2011-04 od 25.01.2012. godine, koje je postalo pravnosnažno 15.02.2012. godine, usvojen je predlog tuženog i u njegovu korist, a u cilju izgradnje auto-puta E 763 Beograd – Požega, deonica Lajkovac – Ljig, eksproprisane su parcele u svojini pravnog prethodnika tužioca broj 600/1, 600/3, 600/4, 622/2 i 623/2 KO ..., dok je odbijen zahtev pravnog prethodnika tužioca da se u u korist tuženog eksproprišu i susedne katastarske parcele broj 600/7, 600/8, 622/1 i 623/1 KO ... u smislu člana 10. Zakona o eksproprijaciji. Ovim rešenjem odlučeno je i da će se naknada za eksproprisane nepokretnosti odrediti u posebnom postupku nakon njegove pravnosnažnosti i obavezan je tuženi da u roku od 15 dana od pravnosnažnosti ovog rešenja podnese nadležnom organu uprave pisanu potvrdu o obliku i visini naknade za eksproprisane nepokretnosti, uz pravo ulaska u posed korisnika eksproprisanih nepokretnosti danom pravnosnažnosti odluke o naknadi, odnosno danom zaključenja sporazuma o naknadi. Zaključkom Odeljenja za privredu i imovinskopravne poslove Opštine Lajkovac broj 465-38 od 16.10.2013. godine odbijen je kao neosnovan predlog pravnog prethodnika tužioca od 23.07.2013. godine za donošenje dopunskog rešenja u predmetu eksproprijacije kojim bi se odlučilo i o građevinskim objektima koji su zatečeni na eksproprisanim parcelama broj 600/1, 600/3, 600/4, 622/2 i 623/2, a koji su konstatovani u nalazu i mišljenju veštaka Žarka Milješića. Pravni prethodnik tužioca je uložio žalbu na ovaj zaključak, o kojoj je odlučeno rešenjem Ministarstva finansija – Sektora za imovinskopravne poslove od 07.02.2014. godine, tako što je žalba odbijena kao neosnovana. Protiv ovog rešenja pravni prethodnik tužioca je pokrenuo upravni spor i presudom Upravnog suda U 4128/14 od 26.02.2016. godine poništeno je drugostepeno rešenje od 07.02.2014. godine i predmet vraćen na ponovno odlučivanje. U ponovnom postupku odlučivanja o žalbi, Ministarstvo finansija – Sektor za imovinskopravne poslove je rešenjem od 18.03.2016. godine poništilo zaključak Odeljenja za privredu i imovinskopravne poslove Opštine Lajkovac od 16.10.2013. godine i predmet je vraćen na ponovni postupak. Nadležni prvostepeni organ uprave nije ponovo odlučio o predlogu pravnog prethodnika tužioca za donošenje dopunskog rešenja kojim bi se odlučilo i o građevinskim objektima i pripacima koji su zatečeni na eksproprisanim parcelama. Rešenjem Osnovnog suda u Valjevu, Sudska jedinica u Lajkovcu R1 245/12 od 01.04.2013. godine, koje je potvrđeno rešenjem Višeg suda u Valjevu Gž 496/13 od 23.05.2013. godine, obavezan je ovde tuženi kao protivnik predlagača da pravnom prethodniku tužioca kao predlagaču isplati na ime naknade za eksproprisane nepokretnosti i to: za zemljište iznos od 527.902,13 dinara i za zasađene biljne kulture iznos od 1.701.108,00 dinara, odnosno ukupno iznos od 2.229.010,13 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.04.2013. godine do isplate, dok je odbijen predlog pravnog prethodnika tužioca da se obaveže ovde tuženi kao protivnik predlagača da mu isplati još iznos od 1.179.388,00 dinara na ime naknade za građevinske pripatke postojeće na eksproprisanim parcelama. Iz zapisnika o uviđaju suda, izvršenom u prisustvu veštaka geometra Andrije Milijanovića i veštaka poljoprivredne struke Vidana Timotijevića, utvrđeno je da se katastarske parcele broj 600/7, 600/8, 622/1 i 623/1 KO ... (koje nisu eksproprisane) nalaze u dva kompleksa razdvojena trasom auto-puta E763 Beograd – Požega, da se sa severne strane trase nalaze parcele 600/7 i 600/8 i da je do ovog kompleksa onemogućen kolski prilaz zbog kosine nasipa visine od 1,5 – 2,5 m i deponovane zemlje niz trasu u međnom pojasu, a da se sa južne strane trase nalazi drugi kompleks koji čine parcele 622/1 i 623/1 i da je nasipanjem kamenom podlogom privremenog prolaza niz škarpu nasipa za most izvršeno izdizanje u odnosu na ove parcele do visine od 0,9 m, te da se na ovom kompleksu nalazi gomila zgrnutih drvenih greda od nekog objekta u dužini od 10 m i širine od 6 m. Predmetne parcele su prilikom uviđaja na licu mesta zatečene neobrađene, pod korovom i samoniklim drvećem. Zemljište ovih parcela pripada tipu aluvijalnih zemljišta i visoke je efektivne plodnosti, na kome se primenom odgovarajućih agrotehničkih mera mogu dobiti visoki prinosi gajenih biljaka. Na ovim parcelama, pre započinjanja radova na izgradnji autoputa od strane tuženog, pravni prethodnik tužioca je imao zasade jagoda, kao i na parcelama koje su eksproprisane. Prilaz do ovih parcela je onemogućen prilikom izvođenja radova na izgradnji auto-puta, zbog čega ih tužilac nije mogao obrađivati, a postojeći zasadi su uništeni. Vrednost izgubljenog roda jagoda u 2015, 2016. i 2017. godini iznosi ukupno 1.965.285,00 dinara. Na eksproprisanim parcelama su postojali građevinski objekti, koji su, kao i zasad jagoda, uništeni nakon ulaska tuženog kao izvođača radova u posed tih parcela u aprilu 2015. godine, kada su započeti radovi na izgradnji navedenog auto-puta. Od tog momenta tužilac i njegova porodica, koji se inače bave poljoprivredom i imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo, onemogućeni su da ulaze i u susedne neeksproprisane katastarske parcele broj 600/7, 600/8, 622/1 i 623/1 na kojima su gajili jagode, tako da nisu mogli da uberu rod jagoda iz zasada u 2015. godini, niti da vrše adekvatnu obradu zemljišta i da posade nove jagode u 2016. i 2017. godini.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio u celosti tužbeni zahtev tužioca za naknadu materijalne štete primenom članova 154. stav 1. i 155. Zakona o obligacionim odnosima, obavezujući tuženog kao izvođača radova na izgradnji auto-puta i štetnika da tužiocu naknadi štetu, kako u visini uništenih građevinskih objekata na eksproprisanim parcelema, tako i u visini uništenog roda zasađenih jagoda u 2015. godini i izgubljene dobiti zbog nemogućnosti novog zasada jagoda u 2016. i 2017. godini na susednim neeksproprisanim parcelama, smatrajući da je tuženi odgovoran za prouzrokovanu štetu tužiocu.

Drugostepeni sud je delimično prihvatio razloge i stanovište prvostepenog suda, te je potvrdio prvostepenu presudu u pogledu dosuđenog iznosa štete zbog uništenog zasada jagoda u 2015. godini, ali je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev u delu potraživane naknade štete zbog uništenih građevinskih objekata na eksproprisanim parcelama, smatrajući da je u ovom delu tužbeni zahtev preuranjen zbog neokončanog upravnog postupka u kome je pravni prethodnik tužioca tražio naknadu za ove objekte, kao i u delu potraživane naknade zbog izgubljenog roda jagoda u 2016. i 2017. godini na susednim neeksproprisanim parcelama, smatrajući da tužilac nije dokazao ovaj vid štete koji predstavlja izgubljenu dobit.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je delimično pogrešno primenio materijalno pravo, na šta se osnovano ukazuje revizijom.

Odredbom člana 154. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je nadoknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastale bez njegove krivice. Članom 155. istog zakona, propisano je da je šteta umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist). Pravila naknade materijalne štete propisanu su članom 185 ZOO, pa je tako osnovno pravilo naknade ove štete uspostavljanje ranijeg stanja (stav 1), osim ukoliko uspostavljanje ranije stanja nije moguće ili kada sud smatra da nije nužno da to čini odgovorno lice, kada će sud odrediti da ono isplati oštećeniku odgovarajuću svotu novca na ime naknade štete (stav 3), a sud će dosuditi oštećeniku naknadu u novcu i kada on to zahteva, izuzev ako okolnosti datog slučaja opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja (stav 4). Obim naknade materijalne štete regulisan je članom 189. ZOO, kojim je propisano da oštećenik ima pravo kako na naknadu obične štete, tako i na naknadu izmakle koristi (stav 1), da se visina naknade štete određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, izuzev slučaja kada zakon naređuje šta drugo (stav 2), a da se pri oceni izmakle koristi uzima u obzir dobitak koji se osnovano mogao očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem (stav 3).

U konkretnom slučaju, tužilac potražuje naknadu materijalne štete koja je nastala u vezi sa izvođenjem radova na izgradnji deonice auto-puta E763 Lajkovac – Ljig od strane tuženog kao jednog od investitora i izvođača radova i to: stvarne štete u visini vrednosti građevisnkih objekata na eksproprisanim parcelama br. 600/1, 600/3, 600/4, 622/2 i 623/2 KO ... i uništenog zasada jagoda u vreme započinjanja radova u aprilu 2015. godine na susednim neeksproprisanim parcelama 600/7, 600/8, 622/1 i 623/1 KO ..., kao i izgubljene dobiti zbog nemogućnosti ostvarivanja prihoda od zasada jagoda u 2016. i 2017. godini.

U pogledu neeksproprisanih parcela, za koje je pravni prethodnik tužioca predlagao proširenje eksproprijacije u korist tuženog, ali je ovaj njegov predlog odbijen rešenjem nadležnog organa uprave Opštine Lajkovac od 25.01.2012. godine, utvrđeno je da su iste predstavljale jedinstveni kompleks zemljišta na kojem su pravni prethodnik tužioca i tužilac (koji ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo) kvalitetno obrađivali zemljište i uzgajali jagode (kao i na eksproprisanim parcelama). Međutim, sa početkom izvođenja radova ove parcele su presečene trasom auto-puta i ostale su na različitim stranama auto-puta sa velikim deponijama zemljišta koje su nastale iskopima niz trasu u međnom pojasu, usled čega su zasadi jagoda uništeni, a pristup ovim parcelama otežan zbog kosine nasipa visine od 1,5 – 2,5 m, deponovane zemlje, nasipanja kamenom podlogom privremenog prolaza, deponovane zemlje i gomile zgrnutih drvenih greda od nekog objekta.

Budući da su radovi na izgradnji auto-puta započeti u aprilu 2015. godine nakon što je tuženi ušao u posed eksproprisanih parcela i da je od tada tužilac onemogućen da ulazi i u susedne neeksproprisane parcele na kojima je imao zasade jagoda, da vrši njihovu adekvatnu obradu i ubere plodove koji su prilikom izvođenja radova uništeni, po oceni Vrhovnog suda, tužilac je dokazao da je uništenjem postojećeg zasada jagoda pretrpeo ne samo stvarnu štetu, već i da je prema redovnom toku stvari osnovano mogao očekivati dobit od jagoda i u narednim godinama, budući da je utvrđeno da se bavio proizvodnjom jagoda na toj lokaciji na kojoj je zemljište i eksproprisanih i susednih parcela pre radova bilo velike efektivne plodnosti i primenom odgovarajućih agrotehničkih mera dobijani su visoki prinosi jagoda kao gajene biljke. Kako je radovima tuženog izmenjena konfiguracija zemljišta i tužilac onemogućen da u narednim godinama (potraživani period za 2016. i 2017. godinu) zasadi jagode i njihovom prodajom ostavi prihode u visini utvrđenoj poljoprivrednim veštačenjem (koja nije osporavana), a sve iz razloga što je do ovog kompleksa neeksproprisanih susednih parcela bio onemogućen kolski prilaz poljoprivredne mehanizacije i transportnih sredstava zbog kosine nastalog nasipa i deponovane zemlje niz trasu u međnom pojasu, to je po oceni Vrhovnog sdua, tužilac dokazao i traženu štetu u vidu izgubljene dobiti.

Stoga je Vrhovni sud, primenom odredbe člana 416. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

U pogledu odbijanja tužbenog zahteva za naknadu štete u visini vrednosti građevinskih objekata koji su postojali na eksproprisanim parcelama, Vrhovni sud nalazi da je drugostepeni sud u tom delu pravilno primenio materijalno pravo.

Naime, kako je utvrđeno da je pravni prethodnik tužioca još za života podneo predlog za donošenje dopunskog rešenja o eksprorijaciji kojim bi se odlučilo i o građevinskim objektima i pripacima koji su zatečeni na parcelama koje su eksproprisane, a o kojem nadležni prvostepeni organ uprave, nakon poništenja zaključka od 16.10.2013. godine, još nije odlučio, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da je tužbeni zahtev kojim se potražuje naknada za ove objekte, za sada, preuranjen. Pravni prethodnik tužioca je iskoristio pravna sredstva u postupku eksprorpijacije u cilju donošenja dopunskog rešenje, odnosno proširenja donetog rešenja o eksproprijaciji i na građevinske objekte kao pripadke eksproprisanih parcela, ali kako o njegovom predlogu još nije pravnosnažno odlučeno, to ne postoji osnov po kome bi tuženi kao korisnik eksproprijacije bio u obavezi da mu za to isplati naknadu.

Zato je Vrhovni sud, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Odluka o troškovima prvostepenog postupka sadržana u stavu drugom izreke prvostepene presude je delimično potvrđena za iznos od 345.228,00 dinara, s obzirom na konačan uspeh tužioca u ovaj parnici. Visina troškova je odmerena spram visine tužbenog zahteva s kojim je tužilac uspeo u postupku (1.965.285,00 dinara), pa mu tako na osnovu člana 153. stav 2, 154. i 163. ZPP pripadaju troškovi za sastav tužbe i dva obrazložena podneska od strane punomoćnika advokata po 16.500,00 dinara i za pristup punomoćnika na osam održanih ročišta po 18.000,00 dinara, odmereno primenom Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata važećoj u vreme preduzimanja ovih procesnih radnji. Takođe, tužiocu su priznati troškovi veštačenja od 31.000,00 dinara, kao i troškovi sudskih taksi na tužbu i presudu od 55.300,00 dinara i 65.428,00 dinara.

Tužilac je delimično uspeo u postupku po reviziji, pa mu spram uspeha u sporu pripadaju opredeljeni troškovi revizijskog postupka, na osnovu članova 153. stav 1, 154. i 163. stav 2. ZPP. Visina je odmerena na ime traženih troškova za sastav revizije od strane punomoćnika advokata u iznosu od 49.500,00 dinara, prema Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata važećoj u vreme preduzimanja ove procesne radnje i na ime sudske takse za reviziju i za odluku o reviziji po 39.000,00 dinara, koliko je tražio troškovinikom, iako primenom taksene tarife iz Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 28/94... 95/2018) tužilac treba da plati navedene takse u iznosima od po 97.500,00 dinara.

Na osnovu iznetog, Vrhovni sud je primenom člana 165. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković