Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Radoslave Mađarov, Dragane Boljević, Branislava Bosiljkovića i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Simić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milan Karać, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv održanoj 20.03.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1489/25 od 11.06.2025. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude  protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1489/25 od 11.06.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

 

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1489/25 od 11.06.2025. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 12619/2024 od 19.03.2025. godine, kojom je odbijen prigovor presuđene stvari, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je ništav kupoprodajni ugovor zaključen 06.11.2013. godine između DOO „Mitoms“ iz Sremske Kamenice, kao prodavca i VV, kao kupca, overen pod Ov3 broj 16727/2013, kao i da se obavežu tuženi na naknadu troškova postupka, a obavezan je tužilac da tuženima na ime troškova postupka isplati 452.437,50 dinara. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što Republika Srbija je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu koji se odnosi na poništaj ugovora o kupoprodaji garaže koju je tužilac koristio za smeštaj lekovitog bilja do 2013. godine i primenom člana 109. Zakona o obligacionim odnosima, odbijen je tužbeni zahtev usled nedostatka aktivne legitimacije. Naime, sporna garaža koja se nalazi u dvorištu stambene zgrade u Novom Sadu je upisana kao društvena svojina, a nosilac prava korišćenja je Opština Novi Sad, ne postoji teret na njoj, preuzeta je iz zemljišnih knjiga i upisana u List nepokretnosti, a sagrađena je bez odobrenja za gradnju. Tužilac je vodio poseban parnični postupak protiv Grada Novog Sada radi utvrđenja prava svojine na spornoj garaži, koji je pravnosnažno odbijen. Kako je taj postupak vezan za aktivnu legitimaciju u ovom sporu, s obzirom da tužilac nema pravo svojine na spornoj garaži, tužbeni zahtev je odbijen.

U konkretnom slučaju, primena materijalnog i procesnog prava ne odstupa od sudske prakse formirane kroz odluke Vrhovnog suda. Tužilac revizijom ne konkretizuje razlog zbog kojeg predlaže primenu člana 404. ZPP, a ni pravno pitanje koje bi se razmatralo kroz institut izuzetne dozvoljenosti revizije. Zbog toga nema uslova za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Zbog navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko- pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja podneta je 13.04.2017. godine. Vrednost predmeta spora je 20.000 evra.

Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković