Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 49/25 od 05.03.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23), i utvrdio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je vlasnik elektroservisa i trgovinske radnje „BB“, čiji se prodajni objekat nalazi u ulici ... broj .. u ..., a tužilac je u periodu od 30.10.2020. godine do 06.01.2021. godine bio u radnom odnosu kod tuženog. U tom periodu tuženi je imao povredu oka, pa se sa tužiocem dogovorio da ga zaposli do povratka sa lečenja i tužilac je tada vršio popravke aparata, dobijao je radne naloge i odlazio je na teren, sam ili sa bratom tuženog – VV, koristio službeno vozilo tuženog i nosio radno odelo. Tužilac je sa bratom i ocem tuženog postigao dogovor da koristi garažu oca tuženog koja se nalazila u sklopu njihove porodične kuće radi popravke uređaja za svoje mušterije, ali i popravke drugih aparata koje je vršio zajedno sa bratom tuženog VV, a za koji rad su mu naknadu plaćali otac i brat tuženog. Takav dogovor trajao je do decembra 2021. godine kada je otac tuženog pozvao tužioca da pokupi i odnese svoj alat i materijal iz garaže, što je tužilac i učinio. U Agenciji za privredne registre tuženi je registrovan kao preduzetnik, pod poslovnim imenom Elektroservis i trgovinska radnja „BB“, PR BB ..., koja je aktivna.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev, primenom člana 30. stav 1. i 5. i člana 32. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – odluka US, 113/17 i 95/18- autotentično tumačenje). Naime, kako je utvrđeno da je tužilac tokom spornog perioda, osim u periodu od 30.10.2020. godine do 06.01.2021. godine kada je bio u radnom odnosu kod tuženog, obavljao poslove popravke aparata u garaži porodične kuće BB, po usmenom dogovoru postignutom sa ocem i bratom tuženog, a otac i brat tuženog nisu imali svojstvo lica ovlašćenog za zasnivanje radnog odnosa ili za bilo kakvo radno angažovanje u ime i za račun tuženog, te da su naknadu za obavljanje rada tužiocu isplaćivali upravo otac i brat tuženog na ruke, a ne tuženi, kao i da tuženi tužiocu (osim u periodu trajanja radnog odnosa), nije izdavao nikakve radne naloge, nema mesta zasnivanju radnog odnosa. Posao popravke uređaja i aparata, kao i korišćenje garaže usmeno je dogovoreno između tužioca i oca i brata tuženog. Tužilac nije dokazao da je sa tuženim ugovorio obavljanje posla uz zaradu. Takođe, tužilac je kao tuženog u ovoj pravnoj stvari označio fizičko lice – BB iz ..., a tužilac je po sopstvenoj tvrdnji obavljao rad u ime i za račun Elektroservisa i trgovinske radnje „BB“, zbog čega tužilac ne može osnovano da traži utvrđenje postojanja radnog odnosa kod tuženog, kao fizičkog lica, kod činjenice da je preduzetnička radnja i dalje aktivna i da preduzetnik posluje i učestvuje u pravnom prometu pod poslovnim imenom koje je registrovano u skladu sa Zakonom o registraciji.

Pravno stanovište nižestepenih sudova kao pravilno prihvata i Vrhovni sud, zbog čega su neosnovani navodi revizije.

Odredbom člana 30. Zakona o radu propisano je da se radni odnos zasniva ugovorom o radu koji zaključuje zaposleni i poslodavac i koji se smatra zaključenim kada ga potpiše zaposleni i direktor, odnosno preduzetnik. Iz navedene odredbe sledi da je ugovor o radu formalan, dvostrano obavezan i teretan pravni posao. Odredba člana 32. stav 1. istog zakona propisuje da se ugovor o radu zaključuje pre stupanja zaposlenog na rad u pisanom obliku, a stav 2. da ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad. Pravilo o fikciji postojanja radnog odnosa, predviđeno članom 32. stav 2. Zakona o radu, zakonodavac je uveo radi sprečavanja zloupotrebe na tržištu rada i eliminacije rada na crno (faktičkog rada). Ova pravna fikcija omogućava da radni odnos nastane i bez zaključenja ugovora o radu u pisanom obliku. Za njenu primenu nije dovoljno da je radnik stupio na rad, pa da se smatra da je danom početka rada zasnovao radni odnos, već je potrebno i da je činjenica stupanja na rad nastupila saznanjem poslodavca, odnosno da je između poslodavca i zaposlenog postignut neformalan sporazum o zasnivanju radnog odnosa.

U konkretnom slučaju, tužilac je stupio na rad kod tuženog u periodu od 30.10.2020. godine do 06.01.2021. godine, a za preostali period nije dokazao da je rad koji je obavljao obavljao u ime i za račun elektroservisa, niti tuženog kao fizičkog lica, već je obavljao rad za oca i brata tuženog. Tužilac takođe nije dokazao da je kod tuženog radio od 2018. godine.

Iz svega proizlazi da nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 32. Zakona o radu, kako su pravilno zaključili nižestepeni sudovi, zbog čega je odbijen tužbeni zahtev.

S obzirom da je tužbeni zahtev za utvrđenje i postojanje radnog odnosa odbijen, tužilac nema pravo ni na vraćanje na rad kod tuženog, kao ni na isplatu minimalne zarade, niti uplatu traženih doprinosa, jer se radi o pravima zaposlenog iz radnog odnosa, odnosno o zahtevima akcesorne prirode, čija pravna sudbina zavisi od odluke o glavnoj stvari, pa samim tim i bez uticaja su revizijski navodi kojima se osporava odluka nižestepenih sudova u pogledu zahteva za vraćanje na rad.

Ostalim navodima revizije ponavljaju se žalbeni navodi koji su već bili pravilno cenjeni od strane drugostepenog suda i osporava se ocena izvedenih dokaza zbog čega se revizija ne može izjaviti, prema članu 407. stav 1. ZPP te ih ovaj sud neće detaljno obrazlagati u skladu sa odredbom člana 414. stav 2. ZPP.

Sa iznetog, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković