Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i našao da je revizija tužilje dozvoljena, ali da nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 245. stav 2. ZPP, koja je prema navodima revizije učinjena u postupku izvođenja dokaza pred prvostepeni sudom, nije dozvoljen revizijski razlog prema članu 407. stav 1. tačka 1-3 ZPP, kao ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, zbog čega Vrhovni sud ove revizijske navode nije posebno cenio.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi su bili u braku od 23.12.1995. godine do 13.10.2020. goidne, kada su se sporazumno razveli. Tuženi je u svojstvu prodavca sa VV i GG u svojstvu kupaca zaključio predugovor o kupoprodaji nepokretnosti 06.04.2006. godine. Predmet prodaje je bila stambena zgrada upisana u list nepokretnosti broj .. KO ... površine 135 m2, koja se sastoji od objekta za stanovanje površine 94 m2, šupe površine 24 m2 i nus prostorije površine 17 m2. Kupoprodajna cena je određena u iznosu od 7.500 evra. Prodavac je navedenu nepokretnost prodao kupcima uz obavezu da sa njima zaključi konačan ugovor o kupoprodaji prilikom isplate kupoprodajne cene, a najkasnije do 01.10.2006. godine, dok je članom 5. određena dinamika isplate kupoprodajne cene. Tuženi je u svojstvu prodavca sa ĐĐ i DD iz ... u svojstvu kupaca zaključio kupoprodajni ugovor 26.09.2006. godine, koji je overen pred Osnovnim sudom u Bačkoj Palanci pod brojem 1139/06. Predmet prodaje je bila katastarska parcela broj .. sa svim zgradama i zemljištem upisanim u listu nepokretnosti broj .. KO ..., za ugovorenu kupoprodajnu cenu od 350.000,00 dinara. Katastarska parcela broj .. KO Čajetina, koja je predmet spora, nalazi se na Zlatiboru, ukupne je površine 902 m2 i upisana je u listu nepokretnosti broj .. KO Čajetina kao gradsko građevinsko zemljište. Na ovoj parceli tuženi je upisan sa pravom privatne svojine na zemljištu sa udelom od 3/45. Na predmetnoj parceli se nalazi stambena zgrada za kolektivno stanovanje koja ima odobrenje za upotrebu. Na posebnom delu objekta – stanu broj 9 na drugom spratu, koji je po strukturi jednosoban stan površine 41 m2, upisan je tuženi sa pravom privatne svojine sa udelom 1/1. U vreme trajanja braka sa tužiljom tuženi nije bio vlasnik nijedne nepokretnosti, iz kog razloga su njegovi roditelji predložili njegovom bratu EE da pomogne tuženom kako bi kupio za sebe neku nepokretnost. Taj porodični dogovor je prihvaćen i tuženi je kupio predmetni stan na Zlatiboru i to novcem koji je dobio od oca, majke i brata. Otac je tuženom poklonio iznos od 13.000 evra koji je stekao prodajom akcija Apatinske pivare i iznos svoje ušteđevine od 2.000 evra. Majka je tuženom poklonila iznos svoje otpremnine od 5.000 evra, a tuženi je dodao iznos koji je dobio prodajom nasleđene imovine u ... i to iznos od 8.500 evra, dok mu je preostali iznos od 10.000 evra dao brat na zajam, bez roka vraćanja. Na opisani način tuženi je od svojih najbližih srodnika (oca, majke i brata) stekao novac od kojeg je kupio predmetni stan na Zlatiboru za ugovorenu cenu od 32.000 evra, koju je tuženi kao kupac u potpunosti isplatio trećem licu kao prodavcu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužilje kao neosnovan, zaključujući da je nepokretnost, koja je predmet spora i koja je upisana u katastru nepokretnosti kao vlasništvo tuženog, njegova posebna imovina stečena u toku trajanja bračne zajednice sa tužiljom u smislu člana 168. stav 2. Porodičnog zakona. Prema stanovištu nižestepenih sudova, tuženi je dokazao da se radi o posebnoj imovini stečenoj u toku trajanja braka nasleđem i poklonom koju su roditelji učinili isključivo njemu, dok tužilja nije dokazala da je u sticanju ove nepokretnosti uložila sredstva zajednice ili neku svoju posebnu imovinu, niti je dokazala da su novčana sredstva koja su poklonjena tuženom u nameri kupovine predmetne nepokretnosti data na raspolaganje bračnoj zajednici supružnika.

Po oceni Vrhovnog suda, pobijana pravnosnažna presuda zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Naše pozitivno zakonodavstvo poznaje dva imovinska režima supružnika i to: režim zajedničke i režim posebne imovine supružnika i oba su regulisana Porodičnim zakonom („Službeni glasnik RS“, br. 18/2005 i 6/2015).

Odredbom člana 171. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu, dok je odredbom člana 177. istog zakona propisano da se deobom zajedničke imovine smatra utvrđivanje suvlasničkog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini. Prema odredbama člana 180. Porodičnog zakona, ako supružnici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajedničke imovine, deobu vrši sud (stav 1) i pretpostavlja se da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki (stav 2), s tim što veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini, te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine (stav 3).

Prema odredbama člana 168. Porodičnog zakona, posebnom imovinom smatra se imovina koju je supružnik stekao pre sklapanja braka (bez obzira da li je tu imovinu stekao radom ili na drugi način) i imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine odnosno nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključiva prava.

Primenjujući citirane zakonske odredbe na utvrđeno činjenično stanje, po oceni Vrhovnog suda, pravilni su nižestepeni sudovi zaključili da je predmetni stan na Zlatiboru posebna imovina tuženog koju je stekao tokom trajanja braka sa tužiljom. Iako je ovu nepokretnost tuženi stekao teretnim pravnim poslom kupoprodaje, dokazao je da je novčana sredstva potrebna za kupovinu stekao prodajom nasleđene imovine, poklonom od roditelja i zajmom od brata. Tužilja revizijom osporava činjenično utvrđenje sudova oko načina pribavljanja ovih novčanih sredstava, što ne može biti dozvoljen revizijski razlog prema članu 407. ZPP, jer drugostepeni sud nije preinačavao prvostepenu presudu i odlučivao o tužbenom zahtevu, niti je otvarao raspravu, izvodio dokaza i utvrđivao činjenično stanje. Revizijskim navodima kojima se osporava ocena izvedenih dokaza suštinski se nedozvoljeno osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja.

Kako ni tužilja nije dokazala da su novčana sredstva roditelja tuženog poklonjena njoj i tuženom kao bračnim drugovima, odnosno da su data radi zajedničkog trošenja u cilju zadovoljavanja potreba njihove tadašnje bračne zajednice, pravilno su nižestepeni sudovi primenom odredbe člana 168. stav 2. Porodičnog zakona utvrdili da se radi o posebnoj imovini tuženog. Zato nisu osnovani revizijski navodi da tužilja ima zakonski osnov za sticanje prava svojine na navedenoj nepokretnosti po osnovu bračne tekovine, odnosno nije dokazala da se radi o zajedničkoj imovine nje i tuženog stečenoj radom u toku trajanja bračne zajednice.

Iz navedenih razloga, revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava su neosnovani, pa je Vrhovni sud primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković