.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2099/2025
10.12.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević članova veća, u parnici tužioca AA, iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Gašić, advokat iz ..., protiv tuženog „SIMPO ŠIK“ d.o.o. Kuršumlija, čiji je punomoćnik Milena Živić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 88/25 od 28.03.2025. godine, u sednici održanoj 10.12.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 88/25 od 28.03.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 88/25 od 28.03.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 88/25 od 28.03.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kuršumliji P1 126/23 od 19.11.2024. godine, ispravljena rešenjem od 27.11.2024. godine, u usvajajućem delu stava prvog i drugog, i u stavu trećem izreke, kojom je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa u visini izgubljene zarade za period od 01.08.2020. godine do 13.10.2023. godine, isplati pojedinačno navedene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom sa datumima dospeća do isplate, sve bliže opredeljeno u stavu prvom izreke prvostepene presude, kao i da na te iznose u korist tužioca uplati pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje u korist RF PIO, zdravstvenog osiguranja u korist RFZO i osiguranja za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje, prema stopi važećoj na dan uplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka od 211.390,50 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 - drugi zakon), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Predmet tražene pravne zaštite je naknade štete u visini izgubljene zarade za sporni period, usled nezakonitog otkaza ugovora o radu. Pobijanom odlukom, primenom materijalnog prava, odredbi Zakona o radu i Zakona o obligacionim odnosima, potvrđena je prvostepena presuda kojom je zahtev tužioca delimično usvojen, kod činjenično – pravne situacije da je do prestanka radnog odnosa tužioca došlo nezakonitim rešenjem tuženog, koje je pravnosnažnom presudom poništeno. Nezakonitim rešenjem o prestanku radnog odnosa tužiocu je prouzrokovana šteta u visini izgubljene zarade, čija visina je utvrđena na osnovu veštačenja korišćenjem podataka uporednog radnika, koji su dobijeni od obračunske službe tuženog.
Imajući u vidu prirodu spora, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i date razloge za svoju odluku, po oceni ovog suda, nižestepene presude su donete uz pravilnu primenu materijalnog prava i u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima stranaka, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Naime, u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, odluka zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja i okolnosti slučaja. Revizijom se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Stoga, po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.
Iz navedenih razloga, doneta je odluka kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 20.11.2023. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je iznos od 1.300.649,26 dinara.
Imajući u vidu da se predmet spora u ovoj parnici ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa, u kom slučaju bi revizija bila dozvoljena primenom člana 441. ZPP, već je predmet spora novačno potraživanje, dozvoljenost revizije ceni se po opštim pravilima o dozvoljenosti revizije u imovinskopravnim sporovima. Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvredost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
S obzirom da vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
