.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 9298/2025
15.04.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca Privredne banke Beograd, a.d. Beograd u stečaju, čiji je pravni sledbenik „Creditable opportunities RS“ d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Sabahudin Tahirović, advokat iz ..., protiv tužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Lazić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 469/24 od 13.02.2025. godine, na sednici održanoj 15.04.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 469/24 od 13.02.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 469/24 od 13.02.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 469/24 od 13.02.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Požarevcu P 1035/22 od 04.12.2023. godine u stavu drugom i trećem izreke, kojima je održano na snazi rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Požarevcu IIv 54/22 od 22.03.2020. godine u delu u kome je obavezan izvršni dužnik da izvršnom poveriocu, na ime glavnog duga, isplati 2.202.069,13 dinara sa pripadajućom zateznom kamatom na ovaj iznos u visini od 742.398,98 dinara, počev od 16.03.2022. godine do isplate, te je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 369.567,76 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. st. 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...10/23), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.
Predmet tužbenog zahteva je isplata duga, o kome su sudovi odlučili usvajanjem, ocenjujući neosnovanim prigovor zastarelosti potraživanja shodno odredbi člana 371. Zakona o obligacionim odnosima, u vezi člana 86. stav 2. Zakona o stečaju, nalazeći da nema mesta primeni odredbe člana 1019. stav 4 ZOO, obavezujući tuženu da tužiocu isplati potraživani iznos, s obzirom da je u konkretnom slučaju došlo do konfuzije jer je glavni dužnik i jemac- platac isto fizičko lice tj.tužena, primenom odredbi člana 85. Zakona o privrednim društvima, u vezi člana 1004. stav 3. ZOO. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužene ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, niti se ukazuje na suprotne odluke, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 21.03.2022. godine. Vrednost predmeta spora je 2.944.468,11 dinara.
Imajući u vidu da se radi o sporu radi isplate duga, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
