U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Nedić advokat iz ..., protiv tuženog „Amaks“ d.o.o. sa sedištem u Mošorinu, čiji je punomoćnik Danilo Milošević advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 763/22 od 20.07.2022. godine, na sednici održanoj 19.02.2026. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 763/22 od 20.07.2022. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 763/22 od 20.07.2022. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 1035/2021 od 14.12.2021. godine, ispravljena rešenjem istog suda P1 1035/2021 od 07.06.2022. godine, kojom je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu od 12.01.2021. godine i obavezan tuženi da, umesto vraćanja na rad, isplati tužilji 180.000,00 dinara na ime naknade štete sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, i 69.000,00 dinara na ime troškova parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23; u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je našao da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog i obavljala je poslove referenta ... . Bila je u kontinuitetu privremeno sprečena za rad od novembra 2019. godine, zaključno sa petkom 08.01.2021. godine (radi održavanja trudnoće i po rođenju deteta ...2020. godine), a počev od 11.01.2021. godine bila je odsutna sa rada radi nege deteta do treće godine, o čemu je istog dana tuženom dostavila potvrdu. Istog dana, 12.01.2021. godine, direktor tuženog je doneo odluku da se zbog organizacionih promena ukida radno mesto „referent ...“, a tuženi je doneo Pravilnik o sistematizaciji poslova kojim to radno mesto nije sistematizovano i kojim se konstatuje da pravilnik stupa na snagu narednog dana, kao i rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova koji je dotad obavljala, pozivajući se na član 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu i 54. stav 5. tačka 1. Pravilnika o radu od 01.03.2017. godine. U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je da je u toku 2021. godine kod poslodavca, usled organizacionih promena, prestala potreba za obavljanjem poslova koje je tužilja obavljala, da poslodavac nije mogao da joj obezbedi drugi posao koji odgovara njenoj stručnoj spremi, da nema poslova koji bi mogli da joj se ponude u nižem stepenu stručne spreme u njenom zanimanju, ni mogućnosti za obezbeđenje prekvalifikacije za obavljanje drugih poslova, niti skraćenog radnog vremena. Tužilji je isplaćena otpremnina. U vreme prestanka radnog odnosa tužilja je navršila 36 godina života, izdržava dvoje maloletne dece, a njena neto zarada iznosila je 45.000,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom odredaba materijalnog prava poništili rešenje tuženog kojim je tužilji nezakonito prestao radni odnos i obavezali ga da joj naknadi štetu u umesto vraćanja na rad.

Navodima revizije tuženog neosnovano se osporava primena materijalnog prava.

Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 95/2018) propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla (član 179. stav 5. tačka 1). Odredbama 187. istog zakona propisano je da poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu (stav 1) i da je rešenje o otkazu ugovora o radu ništavo ako je na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti iz stava 1. ovog člana, ili ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju okolnosti iz stava 1. ovog člana i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa (stav 3). Pravne posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa propisane su odredbama člana 191. Zakona o radu, tako što će sud, ako u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog, odlučiti da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kom zaposleni nije radio (stav 1). Ako sud u toku postupka utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona kojima je propisan postupak za prestanak radnog odnosa, sud će odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a na ime naknade štete dosudiće zaposlenom iznos od šest zarada zaposlenog (stav 7).

Zakonom o radu uređeni su i postupak koji se u ovom slučaju primenjuje i prava koja je poslodavac dužan da obezbedi zaposlenima za čijim je radom prestala potreba. U konkretnom slučaju Pravilnik o sistematizaciji poslova kod tuženog kojim se više ne sistematizuje radno mesto „referent ...“ stupio je na snagu 13.01.2021. godine, odnosno dan posle donošenja osporenog rešenja.

Imajući u vidu izloženo, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužilji prestao radni odnos pre stupanja na snagu novog Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog, i to u momentu u kom je ona uživala posebnu zaštitu radi nege deteta o čemu je blagovremeno obavestila tuženog, što čini nezakonitim osporeno rešenje o otkazu.

Pošto je tužilji nezakonito prestao radni odnos, drugostepeni sud je pravilnom primenom odredbe člana 191. stav 1. i 7. Zakona o radu utvrdio da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona kojima je propisan postupak za prestanak radnog odnosa, pa je na ime naknade štete dosudio tužilji iznos od četiri zarade imajući u vidu da je mlađe životne dobi, da je navršila četiri godine rada kod tuženog i da izdržava dva maloletna deteta.

Neosnovani su revizijski navodi da je radni odnos tužilji prestao istog dana kada je stupio na snagu Pravilnik o sistematizaciji poslova kod tuženog, da nema proceduralnih nedostatka u osporenom rešenju, kod pravilno utvrđene činjenice da je novi izmenjeni Pravilnik o sistematizaciji poslova kod tuženog stupio na snagu dan posle donošenja osporenog rešenja kojim je tužilji otkazan ugovor o radu.

Vrhovni sud je cenio i ostale revizijske navode, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, pa ti navodi nisu posebno obrazlagani.

Iz navedenih razloga, na osnovu čl. 414. stav 1. i 165. stav 1. ZPP, s obzirom da je pravilna i odluka o troškovima parničnog postupka, odlučeno je kao u izreci.

Zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji je odbijen, s obzirom da tuženi sa revizijom nije uspeo u ovom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković