.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2291/2025
05.11.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Dragane Boljević i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., Opština Bujanovac, čiji je punomoćnik Goran Stošić, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog preduzeća „Komunalac“ iz Bujanovca, čiji je punomoćnik Radomir Ristić, advokat iz ..., radi poništaja aneksa ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 653/25 od 07.03.2025. godine, u sednici održanoj 05.11.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 653/25 od 07.03.2025. godine u preinačujućem delu, kao o posebnoj reviziji.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 653/25 od 07.03.2025. godine, u preinačujućem delu.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Bujanovcu P1 91/24 od 18.11.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se poništi kao nezakonit i suprotan Posebnom kolektivnom ugovoru za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti član 2. Aneksa I ugovora o radu na neodređeno vreme broj .. od 12.03.2021. godine, zaključen između tuženog i tužioca 16.03.2021. godine, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 139.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 653/25 od 07.03.2025. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je poništen član 2. Aneksa I ugovora o radu na neodređeno vreme broj .. od 12.03.2021. godine zaključen između tužioca i tuženog u delu koji glasi: „Osnovna zarada na osnovu koeficijenta 1,95 iznosi 45.962,00 dinara“, dok je u preostalom delu prvostepena presuda potvrđena, a žalba tužioca odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu drugom izreke prvostepene presude tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 138.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova žalbenog postupka isplati 18.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u preinačujućem delu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), u vezi člana 92 Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 10/23), Vrhovni sud je ocenio da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanjem sudske prakse, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje je drugostepeni sud dao za svoju odluku. Obrazloženje pobijane presude za odluku o usvajanju tužbenog zahteva, u skladu je sa postojećom sudskom praksom u primeni materijalnog prava i to odredbe člana 171. i 172. Zakona o radu, u vezi čega postoji i ujednačena sudska praksa. U konkretnom slučaju, tužiocu osporenom odredbom aneksa nije pravilno utvrđen koeficijent za obračun zarade, s obzirom da je koeficijent od 1,95 (koji je priznat tužiocu aneksom) predviđen za poslove KV radnika, a da je tužilac zaključio ugovor o radu za obavljanje poslova kontrolora za koje se zahteva srednja stručna sprema i posebna znanja koja tužilac i poseduje i za koje poslove je predviđen koeficijent u rasponu od 2,10 do 2,30. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 17.05.2021. godine, radi poništaja odredbe aneksa ugovora o radu u pogledu elemenata za obračun zarade (koeficijenta).
Odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, pa van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim o dopuštenosti ovog pravnog leka, a prema vrednosti spora.
Naime, iako tužilac traži zaštitu prava iz radnog odnosa, ne radi se o parnici iz radnih sporova u smislu člana 441. ZPP (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je našao da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom člana 441. ZPP.
Na osnovu iznetog, a primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
