O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P broj 7143/19 od 15.07.2020. godine, stavom 1. izreke, je utvrđeno da je tužilac na osnovu uloženih sredstava u izgradnju postao isključivi vlasnik nosilac prava svojine na stambenoj zgradi, broj zgrade 1, broj ulaza .., ul. ... na Novom Beogradu, na tavanskom i zajedničkom prostoru i posebnim delovima zgrade u prizemlju i to stanova broj 3, 4, 13, 18, 19, 22, 33, 45, 51, 52, 53, 54, 56, 57, 59 i 60 strukture i površine označene u izreci, kao i na garažnim mestima od G1 do G21 površina označenih u izreci. Stavom 2. izreke, odbijen je predlog za mešanje „Gemvet“ doo iz Beograda na strani tuženog. Stavom 3. izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 2.146.300,00 dinara.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž br.6012/22 od 30.05.2023. godine, preinačena je odluka prvostepenog suda kojim je odbijeno mešanje „Gemvet“ na strani tuženog, sadržana u stavu 2. izreke i rešeno tako što je dozvoljeno učešće umešača „Gemvet“ doo iz Beograda na strani tuženog. Stavom 2. izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe umešača na strani tuženog BB, VV i GG iz ..., pa je delimično potvrđena presuda Privrednog suda u Beogradu u delu stava 1. izreke kojim je utvrđeno da je tužilac po osnovu uloženih sredstava postao isključivi vlasnik stanova br.51, 52, 53, 54, 56, 57, 59. i 60. kao i garažnih mesta od G1 do G21, sve označeno po strukturi i površini kao u izreci. Stavom 3. izreke, delimično je preinačena presuda Privrednog suda u Beogradu i presuđeno tako što je odbijen zahtev tužioca da se utvrdi njegovo pravo svojine na stanovima br. 3, 4, 13, 18, 19, 22, 33 i 45. Stavom 4. izreke, odbačena je kao neblagovremena žalba tuženog izjavljena protiv prvostepene presude, a stavom 5. je tužilac obavezan da umešaču „Gemvet“ naknadi troškove postupka u iznosu od 489.000,00 dinara.

Blagovremenom revizijom tužilac pobija stav 1, 3. i 5. izreke, pravnosnažne drugostepene presude. Ističe da je drugostepeni sud pogrešno odlučio kada je dozvolio mešanje „Gemvet“ čiji je upis prava u javne knjige izvršen na osnovu zakona koji je dozvoljavao samo privremeni upis, a posebno imajući u vidu da je raspolaganje učinjeno ovom licu usledilo nakon niza nedozvoljenih raspolaganja od strane tuženog, prvo Privrednom društvu „Loring gradnja“, zatim Privrednom društvu „Agro eko farm“, prema kome je vođen izvršni postupak u kome je predlagač mešanja stekao navodno pravo svojine na označenih osam stanova. Smatra da je izvršni postupak sproveden na sumnjiv način, zbog čega su podnete i krivične prijave, da nije trebalo dozvoliti mešanje ovog lica na strani tuženog, pa predlaže da se usvoji revizija i preinači drugostepena odluka u pobijanom delu.

Blagovremenom revizijom umešač na strani tužioca podnosi reviziju iz svih zakonom predviđenih razloga. Posebno osporava odluku drugostepenog suda kojom je dozvoljeno mešanje na strani tuženog privrednog društva „Gemvet“ doo iz Beograda i ukazuje da su otuđenja nepokretnosti izvršena nakon što je doneta privremena mera kojom je tuženom bilo zabranjeno otuđenje, te da sud nije imao u vidu da je između tužioca i umešača na strani tužioca pravnosnažno okončan spor u kome je pravnosnažno obavezan tužilac da umešaču preda, između ostalog, i predmetne stanove za koje je drugostepenom odlukom odbijen tužbeni zahtev. Predlaže da se revizija usvoji.

Blagovremenom revizijom umešač na strani tuženog GG iz ... pobija pravnosnažnu drugostepenu presudu zbog pogrešne primene materijalnog prava u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev i ističe da su stanovi u potkrovlju izgrađeni nakon podnošenja tužbe, sredstvima tuženog od koga je umešač pribavila stan broj 53 i u državini je istog, te da je kao savestan i zakonit držalac nepokretne stvari stekla pravo svojine i putem održaja, jer je proteklo deset godina. Predlaže da se presuda Privrednog apelacionog suda ukine i da se tužbeni zahtev tužioca odbije ili da se presuda vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Troškove traži, ali ih ne opredeljuje.

Vrhovni sud je našao da su revizije tužioca i umešača na strani tužioca nedozvoljene u odnosu na stav 1. izreke drugostepene presude koja ima prirodu rešenja.

Članom 420. stav 1. ZPP je propisano da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Prema stavu 3. ovog člana revizija je uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se izjavljena žalba odbacuje odnosno kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju žalbe izjavljene protiv prvostepene presude u delu kojim je odlučeno o glavnoj stvari. Prema stavu 4. revizija je uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju revizije, izjavljene protiv pravnosnažne presude u sporovima u kojima bi revizija bila uvek dozvoljena. Prema stavu 5. ovog člana revizija je dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se odbacuje predlog za ponavljanje postupka i rešenja drugostepenog suda kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbačaju predloga za ponavljanje postupka.

Rešenjem iz stava 1. pobijane presude preinačena je odluka prvostepenog suda kojom je odbijen predlog za mešanje privrednog društva „Gemvet“ doo iz Beograda, tako što je dozvoljeno mešanje ovog lica u ovoj pravnoj stvari. Ono ne predstavlja rešenje kojim se postupak pravnosnažno okončava niti ima svojstvo onih rešenja protiv kojih je revizija uvek dozvoljena. Zato je na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno kao u izreci u stavu prvom.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je odlučio da je u delu u kome je dozvoljena revizija tužioca i umešača na strani tužioca neosnovana, a da je revizija umešača na strani tužene GG iz ... osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenju nižestepenih sudova, predmet tužbenog zahteva je utvrđenje prava svojine tužioca na osnovu investiranja u izgradnju na stanovima i garažnim mestima bliže označenim u izreci prvostepene odluke. Tužilac i privredno društvo „M-Invest Inženjering“ iz Beograda, su bili u ugovornom odnosu po ugovoru od 01.08.2002. godine čiji je predmet bila zajednička izgradnja objekta na uglu ulice ... i ..., celina Bežanija na Novom Beogradu u Bloku .. . Tuženom kao investitoru je na osnovu rešenja Izvršnog odbora Skupštine Grada Beograda dodeljeno zemljište na korišćenje i njegova obaveza je bila da reši imovinskopravne odnose na zemljištu, da snosi troškove izrade tehničke dokumentacije, projekta uređenja terena, da snosi troškove stručnog nadzora, da izmiri obaveze prema Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Grada Beograda, prema javnim komunalnim preduzećima, da snosi troškove izgradnje spoljnih instalacija i dovođenje priključka za objekat, da snosi troškove izgradnje saobraćajnice i parking prostora i da snosi troškove uređenje terena sa odvodnjavanjem i ozelenjavanjem. Obaveza tužioca kao suinvestitora je bila da izvede sve radove, građevinske, građevinsko zanatske, instalaterske na objektu u svemu prema odobrenoj tehničkoj dokumentaciji, da izvrši sve radove zaključno sa projektovanim trotoarima oko objekta, instalacije vodovoda, zaključno sa vodomernim šahtom, instalacije kanalizacije, elektro instalacije, instalacije grejanja zaključno sa priključkom na podstanice, PTT instalacije, da snosi sve troškove pripremnih radova, gradilišne troškove i da po završetku radova preduzme sve potrebne radnje radi dobijanja odobrenja za upotrebu objekta. Ugovorne strane su se sporazumele da investitoru i suinvestitoru na ime uloženih sredstava za označene radove pripadne po 3.000 m2, izgrađene površine kao i da tužilac po potpisivanju ugovora svoj deo stambene površine može slobodno plasirati na tržištu bez saglasnosti investitora. Među strankama nije bilo sporno da novosagrađeni objekat ima dve lamele i da tužilac ima pravo raspolaganja na stanovima i garažnim mestima iz Lamele 1, a tužena stanovima i garažnim mestima iz Lamele 2. Aneks 1 je raskinut sporazumom od 02.09.2003. Stranke su zaključile Aneks 2. i 3, a tužilac je 12.03.2003. godine zaključio kupoprodajni ugovor sa Fondom za socijalno osiguranje vojnih osiguranika Beograd i prodao 50 stanova u izgradnji ukupne površine 2.799,10 m2. Tokom 2006. godine došlo je do obustave izvođenja radova od strane nadležne građevinske inspekcije, a u lameli broj 2, broj stanova i struktura stanova su izmenjeni u odnosu na odobreni projekat, tako što su tri trosobna stana podeljena i formirano je šest stanova i povećan stepenišni prostor. Rešenjem Sekretarijata od 12.03.2007. godine odobren je nastavak izgradnje po izmenjenoj dokumentaciji, a 26.01.2009. godine ponovo je naloženo tuženom da uskladi stanje radova sa glavnim projektom. Na dan 25.12.2006. godine je urađen presek radova i utvrđeno da su radovi na lameli A1 izvedeni u procentu od 72,70% u lameli A2 u procentu od 67,94% odnosno u celokupnoj zgradi 70,54%. Na dan veštačenja 14.08.2015. godine, lamela 1 je u potpunosti završena sa 100% i sa najvećim delom zanatskih radova od 85% a lamela L2 završena je 100% u građevinskim i zanatskim radovima, u procentu od 95,74%. Utvrđeno je da su ulaganja tužioca u lameli L1 72,70%, odnosno 127,065.415,24 dinara, a u lameli L2 67,94% odnosno 98.954.886,65 dinara.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi zaključuju da su parnične stranke izvršile podelu predmetnog objekta tako da tužiocu pripada lamela L1, a tuženom lamela L2. Iz navedenih razloga prvostepeni sud usvaja tužbeni zahtev u celini i utvrđuje pravo svojine tužioca na svim stanovima i garažnim mestima u lameli L1. Drugostepeni sud delimično preinačava presudu i odbija tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine na osam stanova koji su u izvršnom postupku stečeni od strane umešača na strani tuženog preduzeća „Gemvet“ doo Beograd.

Vrhovni sud nalazi da je drugostepeni sud pravilnom primenom materijalnog prava odbio zahtev tužioca za utvrđenje prava svojine na označenih osam stanova.

Prema članu 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa pravo svojine se stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem. Saglasno stavu 2. ovog člana, pravo svojine se stiče i odlukom državnog organa, na način i pod uslovima određenim zakonom. Zakonom o izvršenju i obezbeđenju propisano je da se izvršenje radi naplate novčanog potraživanja može odrediti i sprovesti sredstvima izvršenja pobrojanim u zakonu, pa između ostalih, i izvršenjem na nepokretnosti. Izvršenje se sprovodi prodajom i namirenjem, a u postupku prodaje dolazi do promene nosioca prava svojine na nepokretnosti, na osnovu rešenja suda o izvršenju, te zaključaka javnog izvršitelja o prodaji, dodeljivanju i predaji nepokretnosti. Sticanje svojine u izvršnom postupku predstavlja originarni način sticanja svojine, a kupac na osnovu pravnosnažnih odluka donetih u izvršnom postupku može izvršiti upis svog prava u javne knjige.

U postupku je utvrđeno da je tužiočev saugovarač, privredno društvo koje je u toku postupka brisano nakon sprovedene prinudne likvidacije, predmetne stanove otuđilo Privrednom društvu „Loring gradnja“, koje je stanove prodalo Preduzeću „Agro ekofarm“ doo Beograd. U izvršnom postupku koji je vođen prema tom licu kao izvršnom dužniku, na predlog umešača „Gemvet“ kao izvršnog poverioca predmetni stanovi su zaključkom javnog izvršitelja dodeljeni umešaču kao izvršnom poveriocu, a zaključkom javnog izvršitelja od 20.12.2016. godine naloženo je Katastru da izvrši upis, te su stanovi i upisani na ovo lice.

Pravilnom primenom materijalnog prava odbijen je zahtev tužioca u odnosu na utvrđenje prava svojine na stanovima koji su bili predmet izvršenja u izvršnom postupku, dodeljenih umešaču. Umešač je stekao pravo svojine u izvršnom postupku i upisan je kao titular prava svojine u javnim knjigama, pa je zbog prirode odnosa morao biti obuhvaćen tužbom, a nije. Shodno članu 211. ZPP, zbog nepotpune pasivne legitimacije, neosnovan je zahtev tužioca za utvrđenje prava svojine na predmetnim stanovima, a odluka drugostepenog suda pravilna. Pri tome, bez uticaja su revizijski navodi o nepravilnostima učinjenim u toku izvršnog postupka, jer je to moglo biti predmet rešavanja po pravnim lekovima izvršnog postupka i eventualno parnice pokrenute radi utvrđenja nedopuštenosti izvršenja na određenim predmetima.

Osnovano se revizijom umešača na strani tužene ukazuje da je odluka o usvajanju zahteva tužioca doneta pogrešnom primenom materijalnog prava. Tužbom radi utvrđenja prava svojine moraju biti obuhvaćeni svi nosioci stvarnih prava na stvarima koje su predmet zahteva. Pravni odnos po kome se odlučuje po tužbenom zahtevu, zbog prirode odnosa, može se rešiti samo na jednak način prema svim titularima apsolutnih prava vezanim za predmetne nepokretnosti. Sva ova lica su jedinstveni i nužni suparničari u smislu člana 210. ZPP i smatraju se kao jedna parnična stranka te moraju biti obuhvaćeni tužbom. Imajući u vidu da su fizička lica koji su umešači na strani tuženog prema utvrđenju prvostepenog suda upisani u javne knjige kao držaoci nepokretnosti, to su osnovani navodi revizije umešača da su morali biti obuhvaćeni tužbom, a nisu. O tome je sud trebalo da vodi računa po službenoj dužnosti, te da zbog nepotpune pasivne legitimacije odbije tužbeni zahtev saglasno članu 211. stav 2. i 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. i 416. ZPP je odlučeno kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković