Na osnovu člana 88. KZ prema okrivljenoj je izrečena mera bezbednosti proterivanje stranaca iz zemlje, pa se okrivljena proteruje sa teritorije Republike Srbije u trajanju od 10 godina, počev od dana pravosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Troškovi krivičnog postupka padaju na teret okrivljene, a o visini istih će sud odlučiti posebnim rešenjem, shodno članu 264. ZKP. Oštećeni su radi ostvarivanja imovinsko- pravnog zahteva upućeni na parnični postupak, shodno članu 258. ZKP.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 490/25 od 29.10.2025. godine usvojena je žalba Osnovnog javnog tužioca u Nišu, pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Nišu K.br.156/25 od 16.06.2025. godine u delu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud okrivljenu Fani Ablenkovu zbog krivičnog dela za koje je oglašena krivom prvostepenom presudom osudio na kaznu zatvora u trajanju od pet godina, u koju joj je uračunato vreme koje je provela u pritvoru počev od 04.11.2024. godine pa nadalje, dok je novčana kazna ostala ista, a žalba branioca okrivljene i u preostalom delu žalba Osnovnog javnog tužioca, odbijene su kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Istom presudom je odbačena kao nedozvoljena žalba punomoćnika oštećene AA izjavljena protiv prvostepene presude. Obavezana je okrivljena da Apelacionom sudu u Nišu plati troškove krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 40.000,000 dinara na ime odbrane branioca po službenoj dužnosti pred sudom pravnog leka, u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja, s tim da će troškovi u navedenom iznosu biti plaćeni od strane Apelacionog suda u Nišu braniocu po službenoj dužnosti, advokatu Aneti Stanković Opsenica, u roku od 60 dana.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podnela branilac okrivljene Fani Ablenkove, advokat Aneta Stanković Opsenica, zbog povrede zakona iz člana 16. stav 2. i 5., 438. stav 2. tačka 2), 439. tačka 1) i 441. stav 1. u vezi člana 258. stav 5. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti ako je pravosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju, povređena odredba krivičnog postupka i to propisane članom 485.stav 4. ZKP ili ako je na činjenično stanje utvrđeno u pravosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon. Pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede ZKP je ograničeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom (član 485. stav 4. ZKP) te se zahtev može podneti zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljene Fani Ablenkove, advokat Aneta Stanković Opsenica u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Međutim, navedenu povredu branilac obrazlaže navodima da su nižestepeni sudovi doneli presude usled pogrešno i nepotpunog utvrđenog činjeničnog stanja, iz razloga što tokom postupka nije izveden nijedan dokaz koji bi dokazao postojanje zajedničkog plana okrivljene i NN lica za izvršenje predmetnog krivičnog dela, iako je prvostepeni sud bio dužan da izvede zaključak o nesumnjivom postojanju ili nepostojanju takve činjenice, pa je presuda u tom delu ostala bez jasnih razloga. Činjenica da okrivljena nije bila upoznata sa sadržinom razgovora koji je izvesni doktor BB vodio sa oštećenom AA ukazuje na to da je okrivljena postupala u neotklonjivoj stvarnoj zabludi, koja isključuje krivicu. Po oceni branioca, sud je osuđujuću presudu prevashodno zasnovao na osnovu izmenjene odbrane okrivljene tokom postupka, kao i na osnovu iskaza oštećenog VV, koji kao ključni svedok nije uspeo da prepozna okrivljenu prilikom preduzimanja radnje prepoznavanja lica i koji je naveo da razgovor preko telefona nije vodio sa okrivljenom, a novčanice koje su oduzete od okrivljene se razlikuju po apoenima od novčanica koje je oštećeni posedovao. Sud nije uspeo da utvrdi ni činjenicu o visini oduzetog novca na osnovu objektivnih dokaza, već samo na osnovu kontradiktornog iskaza svedoka VV, čiji iskaz je u suprotnosti sa ostalim izvedenim dokazima.

Po oceni Vrhovnog suda, branilac okrivljene na ovaj način osporava utvrđeno činjenično stanje i polemiše sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim odlukama, te ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, pa na ovaj način suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac okrivljene je ukazao i na povredu zakona iz člana 16. stav 2. i 5. ZKP, jer je sud bio dužan da nepristrasno oceni izvedene dokaze i to kako one koji terete okrivljenu, tako i one koji joj idu u korist, kao i da sumnju u pogledu činjenica od kojih zavisi postojanje obeležja krivičnog dela, reši u korist okrivljene, a što sud nije učinio. Branilac okrivljene ističe i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, iz razloga što su razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja nejasni i protivrečni.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljene ističe da nižestepeni sudovi nisu dovoljno cenili olakšavajuće okolnosti na strani okrivljene, dok činjenicu da je okrivljena neosuđivana, da se protiv nje ne vodi drugi postupak i da ima 59 godina, nije uzeo u obzir. Po oceni branioca, kazna zatvora u trajanju od pet godina je previsoka, a otežavajuće okolnost u vidu drskosti i bezobzirnosti, koju je sud imao u vidu prilikom odmeravanja kazne, ne stoji na strani okrivljene, već na strani NN lica. Takođe, sud je izrekao previsoku novčanu kaznu a da istu uopšte nije obrazlagao, naročito u kontekstu imovnog stanja okrivljene, a što je bio dužan shodno članu 54. stav 2. KZ. Branilac ističe i povredu člana 285. stav 5. ZKP jer je sud izrekao meru bezbednosti oduzimanja predmeta a oštećenu AA, kojoj zlato pripada, uputio da imovinsko - pravni zahtev ostvaruje u parničnom postupku, iako okrivljena nije sporila da oduzeti predmeti pripadaju oštećenoj AA, pa je sud mogao da sam odluči o imovinsko-pravnom zahtevu i predmete vrati oštećenoj. Na ovaj način branilac okrivljene suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Obzirom da povrede odredbi članova 16. stav 2. i 5., 438. stav 2. tačka 2), 440. i 441. stav 1. u vezi člana 258. stav 5. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljene Fani Ablenkove, advokata Anete Stanković Opsenica ocenio nedozvoljenim.

Iz napred iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković