.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 26772/2023
18.03.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Bijeljić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., čiji je punomoćnik Bojan Vidojković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1631/23 od 27.04.2023. godine, u sednici održanoj 18.03.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1631/23 od 27.04.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1631/23 od 27.04.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 1102/19 od 07.03.2022. godine, sa dopunskim rešenjima o troškovima od 06.08.2022. godine, ispravljene rešenjem od 04.08.2022. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi BB iz ... da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati novčani iznos od 980.000,00 dinara i to za pretrpljene fizičke bolove novčani iznos od 290.000,00 dinara, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti novčani iznos od 350.000,00 dinara, za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti novčani iznos od 140.000,00 dinara i za pretrpljeni strah iznos od 200.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja 08.03.2022. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se tuženi VV iz ... sa tuženim BB iz ... solidarno obaveže da tužiocu isplati naknadu nematerijalne štete na ime pretrpljenih fizičkih bolova, pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti i za pretrpljeni strah. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi BB iz ... da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 152.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti do konačne isplate. Dopunskim rešenjem od 08.06.2022. godine obavezan je tužilac AA iz ... da tuženom VV iz ... isplati iznos od 27.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1631/23 od 27.04.2023. godine, odbijene su, kao neosnovane, žalbe tužioca AA iz ... i tuženog BB iz ... i potvrđena prvostepena presuda, sa dopunskim rešenjima o troškovima od 06.08.2022. godine, ispravljena rešenjem od 04.08.2022. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi VV je podneo odgovor na reviziju.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada nematerijalne štete, a o osnovanosti tužbenog zahteva odlučeno je u skladu sa odredbama relevantnog materijalnog prava - članova 154., 158. i 200. Zakona o obligacionim odnosima u vezi člana 13. ZPP, kojima su regulisani osnovi odgovornosti za štetu po osnovu krivice, kao i pravno priznati vidovi nematerijalne štete za koje se može dosuditi novčana naknada pod određenim uslovima. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca. Navodima revizije se kroz ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava u pogledu solidarne odgovornosti tuženog VV, zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije zakonom propisan razlog za izjavljivanje posebne revizije. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Iz iznetih razloga, primenom člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade nematerijalne štete podneta je 05.03.2019. godine, vrednost pobijanog dela spora je 980.000,00 dinara.
Kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
