Vrhovni sud je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažno rešenje protiv kojeg je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva u podnetom zahtevu navodi da prema podacima u spisima, suprotno članu 5. stav 2. tačka 6) i 7) Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći uz zamolnicu nedostaju podaci o državljanstvu i drugi lični podaci lica, kao i drugi podaci koji mogu biti od značaja za postupanje po zamolnici iz razloga što sud navedene podatke nije ni tražio. Naime, u zahtevu se navodi da sud nije prikupio podatke ko će voditi računa o licu ako bude pušten imajući u vidu da okrivljeni nema prebivalište na teritoriji RS, ne postoji izjava o saglasnosti osuđenog sa premeštajem, niti je ista tražena. Na više urgencija Kraljevine Švedske i pitanje u kojoj formi je saglasnost verodostojna za sud, Viši sud u Subotici nije odgovorio. Shodno navedenom, postupljeno je suprotno članu 67. i 68. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, kojima je regulisana saglasnost. Takođe, postupljeno je suprotno odredbi člana 4,5 i 6. stav 3. Zakona o potvrđivanju konvencije o transferu osuđenih lica da zahtevi i odgovori moraju biti u pisanom obliku i da sve strane imaju pravo da zatraže i dobiju dokumenta koja se odnose na pitanje transfera. Pored navedenog, a prema navodima zahteva, učinjena je i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer je izreka rešenja protivrečna sama sebi, a razlozi su protivrečni izreci iz razloga što se ne može zaključiti, niti je sud u pobijanom rešenju naveo na osnovu kojih činjenica je sud uopšte utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za transfer, odnosno nije decidno naveo šta konkretno nedostaje, niti da li je nedostajuće podatke pribavio ili pokušao da pribavi i na koji način.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je Viši sud u Subotici više puta, preko Ministarstva pravde tražio da pribave od države molilje saglasnost lica za prenos izvršenja mere bezbednosti u formi u kojoj se traži po Konvenciji o transferu osuđenih lica, kao i da se dostavi dokaz o državljanstvu istog lica, jer u dostavljenoj dokumentaciji nema dokaz o tome da li je lice isključivo državljanin Republike Švedske ili ima i državljanstvo Republike Srbije.

Odredbama člana 5. stav 2. tačka 6) i 7) Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći propisano je šta sve zamolnica treba da sadrži, između ostalog i podatke o državljanstvu i druge lične podatke lica i druge podatke koji mogu biti od značaja za postupanje po zamolnoci, a koje podatke je sud u više navrata tražio od države molilje, ali ih nije dobio, pa su navodi zahteva u odnosu na navedenu povredu ocenjeni kao neosnovani.

U konretnom slučaju nisu povređene ni odredbe člana 67. i 68. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, imajući u vidu da nije dostavljena saglasnost osuđenog lica, što je neophodno da se dostavi uz zamolnicu i jedna je od pretpostavki za premeštaj osuđenog lica u Republiku Srbiju radi izvršenja strane krivične presude, pa su i u ovom delu navodi zahteva ocenjeni kao neosnovani.

Neosnovani su i navodi kojima se ističe povreda odredbe člana 4,5 i 6. stav 3. Zakona o potvrđivanju konvencije o transferu osuđenih lica, obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da su svi zahtevi i odgovori vezani za transfer dostavljeni u pisanom obliku, preko nadležnog Ministarstva pravde.

Takođe, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da je pravnosnažno rešenje doneto uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, obzirom da izreka rešenja nije protivrečna a sud je na strani 3, 4 i 5 odluke izneo jasne i logične razloge za svoj stav – da se odbije zamolnica obzirom da ne sadrži dokaze o identitetu osuđenog lica, niti postoji saglasnost lica za premeštaj, niti je sud uverenja da bi se izvršenjem predmetne mere bezbednosti u Republici Srbiji poboljšali izgledi za društvenu rehabilitaciju, a dva krivična dela na koja se odnosi zamolnica ne poznaje naše zakonodavstvo.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjem nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, navedeni zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković