Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miljana Pešića, advokata Nikole Jovanovića, dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miljana Pešića, advokata Nikole Jovanovića, isticanjem povreda zakona iz člana 103. i 104. KZ, ukazuje da je pobijanim rešenjima učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i s tim u vezi navodi da inostrane presude kojima je okrivljeni Miljan Pešić osuđen, a koje nisu priznate od strane suda Republike Srbije, ne mogu dovesti do prekida zastarelosti krivičnog gonjenja, i da je zbog toga sud u pobijanim rešenjima morao da utvrdi da je relativna zastarelost krivičnog gonjenja nastupila dana 10.03.2024. godine jer je poslednja procesna radnja suda u krivičnom predmetu K 863/13 koji se protiv okrivljenog Miljana Pešića vodi zbog krivičnog dela delo teška krađa iz člana 204. stav 1. KZ u vezi člana 33, člana 30. i člana 61. KZ, preduzeta 10.03.2014. godine.

Za krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. KZ propisana je kazna zatvora od jedne do osam godina, pa shodno odredbi člana 103. tačka 3) KZ za ovo krivično delo zastarelost nastupa kada protekne deset godina od izvršenja krivičnog dela, a apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, u smislu odredbe člana 104. stav 6. KZ, nastupa kada protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Odredbom člana 104. stav 3. KZ propisano je da se zastarelost prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi otkrivanja krivičnog dela ili radi otkrivanja i gonjenja učinioca zbog učinjenog krivičnog dela, dok je odredbom člana 104. stav 4. KZ propisano je da se zastarelost prekida i kada učinilac u vreme dok teče rok zastarelosti učini isto tako teško ili teže krivično delo, a u stavu 5. istog člana, propisano je da svakim prekidom, zastarelost počinje ponovo da teče.

Iz spisa predmeta proizilazi da su odlučujući o zahtevu za utvrđivanje relativne zastarelosti krivičnog gonjenja za krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. KZ u vezi člana 33, člana 30. i člana 61. KZ, koje je okrivljenom Miljanu Pešiću stavljeno na teret optužnicom javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u zaječaru Kt 165/13 od 14.09.2013. godine, nižestepeni sudovi iz kaznene evidencije MUP RS i dostavljenih presuda inostranog suda i to: presude Pokrajinskog suda u Hamburgu broj 3301Js 611/16 619 Kls 2/17 od 05.05.2017. godine, pravnosnažne 25.10.2017. godine, utvrdili da je okrivljeni Miljan Pešić zbog krivičnog dela posebno teška krađa u dvostrukom krivičnom delu sa nanošenjem opasne telesne povrede, koje je izvršeno 03.12.2016. godine, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od osam godina, dok su iz presude Okružnog suda u Hagenu broj 400Js 141/17 31 Ks 13/17 od 03.05.2018. godine, pravnosnažne 12.05.2018. godine, utvrdili da je okrivljeni Miljan Pešić zbog krivičnog dela teška pljačka u dvostrukom krivičnom delu sa nanošenjem opasne telesne povrede, koje je izvršeno 20.08.2016. godine, osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dvanaest godina (u koju je uključena i kazna po presudi Pokrajinskog suda u Hamburgu broj 3301Js 611/16 619 Kls 2/17 od 05.05.2017. godine). Utvrđujući da je okrivljeni Miljan Pešić tokom roka zastarelosti krivičnog gonjenja za krivično delo teška krađa, izvršio navedena krivična dela koja su ocenili kao teža, nižestepeni sudovi su našli da je dana 03.12.2016. godine došlo do prekida zastarelosti krivičnog gonjenja, u smislu člana 104. stav 6. KZ, te da samim tim, u konkretnom slučaju, nije protekao rok iz člana 103. tačka 3) ZKP, zbog čega je zahtev za utvrđivanje relativne zastarelosti krivičnog gonjenja u odnosu na okrivljenog Miljana Pešića odbijen kao neosnovan.

Prema Krivičnom zakoniku, prekid zastarelosti nastupa u dva slučaja, pa između ostalog i kada učinilac u vreme dok teče rok zastarelosti učini isto tako teško ili teže krivično delo, što se, prema nalaženju ovog suda, može utvrditi i iz presuda inostranog suda, koje nisu priznate od strane domaćeg suda, a unete su u kaznenu evidenciju nadležnog organa Republike Srbije na osnovu izveštaja strane države izdatog na osnovu Zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima. U svakom slučaju prekida zastarelosti, zastarelost počinje ponovo da teče, a dan kada je nastupio prekid je prvi dan novog roka zastarelosti, s tim da se vreme do prekida ne računa u rok zastarelosti.

Pošto su iz kaznene evidencije MUP RS i dostavljenih presuda inostranog suda nižestepeni sudovi utvrdili da je okrivljeni Miljan Pešić u vreme dok je tekao rok zastarelosti za krivično delo teška krađa, dana 03.12.2016. godine u inostranstvu izvršio krivično delo posebno teška krađa u dvostrukom krivičnom delu sa nanošenjem opasne telesne povrede, koje su ocenili kao teže od krivičnog dela teška krađa, to je, u konkretnom slučaju, sa danom izvršenja tog krivičnog dela prekinut tok zastarelosti krivičnog gonjenja za krivično delo teška krađa.

Usled prekida zastarelosti zbog izvršenja težeg krivičnog dela, zastarelost je počela ponovo da teče 03.12.2016. godine, pa shodno tome nije došlo do nastupanja relativne zastarelosti krivičnog gonjenja za krivično dela teška krađa, iz kog razloga je suprotne navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miljana Pešića, kojima se ukazuje da je pobijanim rešenjima učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, Vrhovni sud ocenio kao neosnovane.

Branilac okrivljenog Miljana Pešića, advokat Nikola Jovanović, zahtev za zaštitu zakonitost podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ističući da se pobijana rešenja zasnivaju na nezakonitim dokazima.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze očigledno da bi i bez tog dokaza bila doneta ista presuda.

Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da se navedena povreda zakona može učiniti samo kada se presuda, odnosno rešenje koje se izjednačava sa presudom, zasniva na nezakonitom dokazu.

Shodno navedenom, a kako je u konkretnom slučaju, zahtev za zaštitu zakonitosti, kao vanredni pravni lek, podnet protiv pravnosnažnog rešenja kojim je odbijan zahtev branioca okrivljenog za utvrđivanje relativne zastarelosti krivičnog gonjenja, koja po oceni Vrhovnog suda, ne predstavlja pravnosnažnu odluku kojom može biti učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te kako branilac okrivljenog Miljana Pešića zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede zakona iz člana 16. i 84 ZKP, povrede zakona iz člana 62. i 63. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koje ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to Vrhovni sud navedene povrede zakona nije razmatrao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković