Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3796/24 od 03.10.2024. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužilji pripadajućeg iznosa troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada, u situaciji kada se tužilja obraćala tuženoj zahtevom za isplatu predmetne naknade u novcu, a tužena joj je uplatu vršila na personalizovanu karticu. Nižestepenim odlukama odlučeno je usvajanjem tužbenog zahteva. Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP, jer presuđenjem u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse da zaposleni u osnovnim i srednjim školama za koje se prevoz plaća iz budžeta jedinice lokalne samouprave, imaju pravo izbora da li će naknadu troškova prevoza ostvariti uplatom mesečne kartice ili u novčanoj naknadi, zbog čega se poslodavac ne može osloboditi svoje obaveze po tom osnovu uplatom troškova prevoza na važeću personalizovanu karticu ukoliko je zaposleni zahteva isplatu troškova prevoza u visini pripadajućeg novčanog iznosa.

Imajući u vidu navedeno, a kako su nižestepene presude donete primenom relevantnog materijalnog prava za presuđenje ove pravne stvari i ukazivanje revizije na postojanje drugačijih odluka u parnicama sa istim ili sličnim osnovom ne ukazuje nužno na različit pravni stav, jer primena prava u sporovima kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 02.11.2023. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela je 58.950,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud ocenio da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković