Branilac okrivljenog AA, advokat Nikola Lakić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenog pravnosnažnog rešenja, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti, ožalbeno rešenje preinači i ukine meru zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licima i posećivanje određenih mesta.

Vrhovni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 485. stav 1. tač. 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, dok su stavom 4. navedenog člana propisani uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to takstativnim nabrajanjem povreda zakona (član 74., član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tač. 1), člana 439. tač.1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4.), koje mogu biti učinjene u prvostepenom i postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu odredbe člana 485.stav 4. ZKP. Međutim, istaknutu povredu zakona obrazlaže navodima da krivično delo koje je stavljeno okrivljenom na teret nije krivično delo (iako krivični postupak nije okončan), te se potom bavi činjeničnim navodima da u konkretnom slučaju kod okrivljenog ne postoji namera ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti R. Srbije. Svi navodi koje branilac ističe i podvodi pod povredu krivičnog zakona zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, predstavljaju suštinske razloge koje je drugostepeni sud dao prilikom izricanja mere za nesmetano vođenje krivičnog postupka – mere zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licima i posećivanje određenih mesta, koja je bila predmet odlučivanja suda i protiv kog rešenja je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet. Branilac se u svom zahtevu opširno bavi radnjama koje su tužilaštvo, sud i policija preduzimali pre donošenja pobijanog rešenja, te ističe nezakonitosti u postupanju ovih oragana u predistražnom postupku, kao i nezakonito postupanje prilikom donošenja rešenja o zadržavanju u smislu odrebe člana 294. stav 3. ZKP, što nije predmet ovog zahteva, imajući u vidu da su ove radnje i ranije doneta rešenja o zadržavanju prethodili rešenju koje je predmet ovog zahteva. Pored toga, branilac u svom zahtevu ističe i okolnosti koje su od uticaja prilikom izricanja mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka u smislu odredbi člana 197. i 198. ZKP, kao i nezakonitost postupanja suda jer je sud odredio duže trajanje ove mera od trajanja pritvora u skraćenom postupku, čime je povredio odredbu člana 498. ZKP.

Imajući u vidu da povrede zakona iz člana 197. i 198. ZKP, 294. stav 3. ZKP i 498. ZKP, na koje ukazuje odbrana, ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda pobrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca, to je isti u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca, ali navodi zahteva branioca okrivljenog ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno te povrede sastoje. Takođe, navodi branioca u delu zahteva za zaštitu zakonitosti u kojima se ističe povreda člana 39. Ustava Republike Srbije, bez dostavljanja odluke Ustavnog suda, nemaju propisani sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (člana 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u delu koji se odnosi na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede odredbe člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede, zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković